Eto suštinske razlike između ulaganja u doživljaje i ulaganja u stvari. Kad kupite neki predmet, neko vreme ste zadovoljni što ga imate, ali stvari se troše, kvare, izlaze iz mode i treba ih zameniti novim stvarima, koje će vam, svaka ponaosob, izazvati kratkoročno osećanje zadovoljstva posedovanja nečeg lepog, korisnog ili veoma popularnog i prestižnog. Osećanja koja vam izazivaju stvari neće postati deo vas i neće vremenom jačati i opravdavati svoj kvalitet i novac koji ste u njih uložili – stvari uvek postaju dotrajale i bivaju zamenjene, a osećanje zahvalnosti i njegovi pozitivni efekti na sve aspekte vašeg života samo se pojačavaju i šire i traju vam doživotno.
Ego voli stvari. Duša voli doživljaje. Treba zadovoljiti ego i potrebu za udobnošću i estetikom. Ali ne treba prodati dušu zbog materijalnih vrednosti, to je dugoročno loš i destruktivan posao. Stvari su vam potrebne samo donekle (dok boravite u ljudskom telu) a duša vam je potrebna …uvek. Iako ne možete da zamislite to “uvek” možete da osetite istinitost trvrdnje da je vaš unutrašnji život i sadržaji kojima ga hranite, važniji od vašeg materijalnog života, čija udobnost i luksuz hrani vaš ego.
