Možda uvek ostanemo vezani za ego i nikada ne pročistimo svoje vibracije višeg nivoa, ali to nas čini ljudima i to malo boljim od prosečnih. Jer prosek ostaje na nivou nižih i najnižih vibracija i zadovoljava se trijumfom u tom domenu – u pobeđivanju u svađi, u trijumfu što smo nekome vratili milo za drago, pokazali mu gde mu je mesto – u psihološkim i emotivnim igrama svakodnevice, bez konstruktivnog ulaganja sebe u neko delo koje zahteva znanje, talenat i umeće.
Ljudi koji teže duhovnosti, imaju primarnu potrebu za iskazivanjem. Oni osećaju da prosto moraju da se iskažu kroz neko kreativno i konstruktivno delovanje, da bi upotpunili sebe, da bi bili celi i kompletni. Često su do te mere posvećeni svojim snovima i nastojanjima da se iskažu, da im priznanja uopšte nisu ni potrebna, a ona često dolaze iako ih oni ne traže i ne očekuju. Bivaju zapaženi zbog svog dela, zbog onog što rade ulažući sebe – ta vibracija se prepoznaje kao snaga istine i autentičnosti. Sa druge strane, zbog odsustva sujete i gladi za priznanjima, oni često propuštaju (a možda i ne uviđaju) prilike da se popnu na društvenoj lestvici – ne vrednujući materijalnu nagradu, oni se na neki način odsecaju od sveta materijalne realnosti.
Neophodno je imati tu ravnotežu – primati zaslužene nagrade, kojima svet uzvraća ono što mu dajemo. Potrebno je umeti davati bez očekivanja nagrade, ali potrebno je i umeti primiti nagradu sa zahvalnošću – tako mi vrednujemo ono što svet ima za nas i tako na najbolji način prevazilazimo sujetu, koja može da bude izražena i u preteranoj skromnosti, kao prezir ovozemaljskih materijalnih vrednosti. – treba da poznaju jedno drugo i koegzistiraju aktivno i miroljubivo.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Fotografije: www.dailzmail.co.uk, www.pinterest.com
Aleksina Đorđević
