Pre nego što odlučiš da daš otkaz
To bi trebalo da bude dobro isplanirana odluka, a ne pitanje impulsa. Ono kao, čekaš da ti se skupi, jer te toliko toga već toliko dugo izluđuje i onda pljusneš šefu u lice sve što ti se skupilo, okreneš se i odeš. To nije oslobađajući postupak, to je emotivno reagovanje, zbog koga ćeš verovatno zažaliti kad se ohladiš. Uopšte, ni jednu važnu odluku ne treba da donosiš pod emotivnim nabojem, a kamoli da čekaš da se taj naboj skupi, pa da ga upotrebiš kao raketno gorivo za lansiranje svog nezadovoljstva. Kad daješ otkaz, obezbedi odstupnicu. Osiguraj sledeći izvor prihoda, barem u osnovnom iznosu, dok ti ne krene. Osmisli strategiju, biznis plan, postavi sebi ciljeve, odredi rokove. Naravno da je potrebno da se odvažiš, da rizikuješ i da slediš svoje snove, ali nije neophodno da to činiš srljajući i u znaku besa i nekorektnih odnosa. Ne ponašaj se defanzivno po pitanju ove odluke i nemoj da odbaciš svaki savet, doživljavajući ga kao obeshrabrivanje.
