Da, velika je razlika. Ti nisi lenja osoba, mada te okolina (roditelji) često optužuju za to. Soba ti je u haosu, spavaš pola dana, kad nešto traže od tebe, uvek te mrzi. Ali ti satima slušaš jednu stvar i skidaš solažu na gitari, sam si napravio policu za knjige, danima asistiraš svom prijatelju u sređivanju motora… Niko ne može da kaže da nisi u stanju da se nečim baviš duže od pola sata, ali svi primećuju da ti pažnju drži samo ono što te zanima, a da sadržajima koji nisu inspirativni i kreativni nikako nisi sposoban da se posvetiš. To je dovoljno da te svet odraslih prozove lenštinom – jer što se mora, nije teško – ali ti se ne slažeš sa njihovim moranjem i teško ti je sve što ti nije zanimljivo i izazovno.
Kad nisi inspirisan, gotovo si paralisan
Veoma ti je teško da nateraš sebe da radiš bilo šta drugo osim onog što stvarno voliš da radiš. Da, jasno ti je da ponekad ipak moraš, ali ono što se mora, za tebe je noćna (i dnevna) mora.
Često prebacuješ sebi što nisi više postigao
Pošto živiš u svetu koji ti stalno šalje poruke o tome kako treba da se usavršavaš i da budeš bolji i kako još nisi dostigao svoj pun potencijal, jer si mlad, često ti bude teško da napraviš razliku, da uočiš ono što jesi uradio i u čemu si puno napredovao, od onog sa čim se još uvek boriš i u čemu pokušavaš da pronađeš sebe.
