Ponekad stvari ne stoje tako loše kao što misliš. Ti ne možeš da promeniš neke stvari u svom životu, ne možeš da zauzmeš odgovarajući stav, nisi zadovoljan sobom (a ni drugi nisu zadovoljni tobom) i sav si nekako pomeren. Znaš šta bi trebalo da učiniš, a to nije samo jedna stvar, ali nikako da napraviš prvi korak u bilo kom pravcu. Malo se vrtiš u krug, malo se nerviraš, malo osećaš pritisak besmisla – ali ti nisi suštinski nesrećan čovek, nego si trenutno malo van konteksta. Jer ne možeš da se vratiš u kontekst iz koga si iskliznuo i jer je potrebno da se taj kontekst proširi i koriguje.
Svaki put kad provodiš vreme sa svojim prijateljima, završite ogovarajući nekoga ili hejtujući neku pojavu, ponašanje, situaciju u društvu. Kao da ne možeš da se otrgneš praznim pričama, iako te suštinski ne zanimaju. Ti znaš da nisi dovoljno povezan sa tim ljudima da biste pričali o drugim stvarima, ali niti možeš da uspostaviš dublju konekciju sa njima, niti možeš da ih odbaciš i pronađeš novo društvo. Ovaj neprijatan položaj u kome se osećaš prazno i nesrećno promeniće se onog momenta, kad ti podesiš svoju frekvenciju na kvalitetnije sadržaje, kad počneš da zahtevaš više od odnosa sa drugima, da daješ više i tražiš više zauzvrat.
