Da li se, uprkos tome što ste postigli mnogo toga, ponekad osećate kao prevarant i strahujete da će vas neko razotkriti i svima pokazati kakav ste lažnjak? Nikako niste sami u tome – istraživanja pokazuju da 70% profesionalaca ima imposter sindrom – osećaj duboke sumnje u svoje sposobnosti.

Generalno, imposter sindrom se odnosi na osećaj sumnje koji čini da ne verujete da ste dovoljno dobri, adekvatni ili kompetentni, uprkos činjenicama koje dokazuju suprotno.

Istražujući ovaj fenomen, stručnjaci su kategorisali imposter sindrom kroz pet tipova, a to su perfekcionista, ekspert, prirodni genije, supermen i solista.

Imposter sindrom – da li vam neki od ovih 5 tipova zvuči poznato?

Perfekcionista

Imposter tipa perfekcioniste postavlja visoke standarde za sve. To nije loše samo po sebi, ali napor koji ulažete da biste sve vreme „držali nivo“ može da bude iscrpljujući. Jednostavno nije realno da ćete sve vreme dostizati sve standarde. Takođe, perfekcionisti bi moglo da bude veoma teško da delegira zadatke – kada to urade, često ih nazivaju mikromenadžerima, jer budno nadgledaju svaki zadatak, tražeći ispunjavanje svih detalja. Za njih, neuspeh je sve što nije savršeno.

Ako težite savršenstvu, zapitajte se kojih a s to svojih slabosti i mana bojite, odnosno, šta bi za vas bilo poražavajuće, kada bi bilo otkriveno? To zaista ne mora biti nikakva velika tajna – pratite taj osećaj neprijatnosti i pokušaja da se osigurate sa svih strana, debelim zidovima savršenstva. Kome to niste bili dovoljno dobri takvi kakvi ste?

Ekspert

Stručnjak, ekspert u svom poslu, smatra da ga njegova kompetencija u potpunosti određuje. Saznanje da ne zna sve što se može znati, čini da se oseća kao prevarant. Ekspert će izbegavati da se upušta u bilo koji razgovor o temi u koju nije potpuno upućen. Nikada neće konkurisati za posao ako ne ispunjava svaku stavku navedenih uslova, čak i ako ima šanse da bude prihvaćen.

Imposter sindrom ovog tipa, teraće nekog da se stalno usavršava i pohađa mnogo kurseva, kako bi održao svoj nivo ekspertize. Saznanje da postoji neko ko bi mogao biti bolji, eksperta dovodi u krizu.

Težnja za učenjem i usavršavanjem je dobra, ali ako osećate da vaša vrednost zavisi isključivo od onog što znate i osećate strah da će vas drugi prevazići, da će znati više i ponuditi više, možda imate imposter sindrom, koji vas može oterati u sagorevanje i psihičku krizu.

pexels cottonbro studio 4069289 2 5 tipova imposter sindroma   da li vam nešto od ovoga zvuči poznato?

Pročitajte i ovo: Saveti i trikovi za poslovno umrežavanje – za introvertne osobe

Imposter tipa prirodni genije

Ovi tipovi veruju da treba da budu genijalni u svemu što rade. Oni su tako strogi prema sebi na osnovu toga kako izvode zadatak iz prvog pokušaja. Ako ništa ne znaju, ili im treba neko vreme da savladaju novu veštinu, mučiće ih imposter sindrom, osećanje da su neznalice i prevaranti. Gledajući stručnjake i profesionalce, pitaju se zašto njima to ne uspeva, jer veruju da treba da se ističu u svemu i svačemu, bez mnogo truda.

Prirodni genijalci su obično odrasli slušajući kako su pametni i razvijajući uverenje da bi trebalo sve da znaju bez napora – jer su pametni.

Zbog straha od neuspeha mogu izbegavati da se suoče sa izazovima i da se okušaju u novim stvarima. Za njih je neuspeh ogroman korak unazad, koji nikako ne mogu videti kao korak ka učenju i usavršavanju.

Supermen imposter sindrom

Supermen (ili superžena) ima tendenciju da se preopterećuje, kako bi se uskladio sa drugima. Oseća kao da nema kvalitete koje imaju kolega, pa moraju dodatno da rade, kako bi postigli iste rezultate kao i svi oko njih i zato se preopterećuju. Takođe im je potvrda – ako šef ili neko nadležan ne primeti, pohvali, nagradi ili na bilo koji način vrednuje njihov naporan rad, osećaju da nisu uradili dovoljno i da se moraju još više potruditi.

Supermeni su ljudi koji poslednji odlaze s posla, a kada ne rade pod stresom su, jer misle da gube vreme i da bi trebalo da rade na nečemu, kako bi ostali na visini svih ostalih. Kao rezultat ove strepnje, nemaju vremena da uživaju u svojim hobijima, da provode vreme sa porodicom, prijateljima i voljenim osobama – nemaju vremena za rast i razvoj. I u ovom slučaju imposter sindrom može odvesti pravo u najteži burnout.

Solista

Solista će hteti da sve obavi sam, jer veruje da je traženje pomoći od drugih znak slabosti. Imposter tipa soliste funkcioniše tako što on veruje da će ga drugi smatrati uljezom i prevarantom, ako pokaže slabost i zatraži pomoć. Ali njegova nezavisnost je dokaz koji je potreban njegovom samopoštovanju, a ne drugima.

Imposter sindrom može biti velika prepreka u postizanju ciljeva i opštoj produktivnosti, a takođe doprinosi i povećanju anksioznosti, depresije i sagorevanju.

Ako prepoznajete sebe u nekom od ovih tipova, potrebno je da osnažite svoje samopoštovanje, da naučite da verujete u svoju vrednost i da ne zavisite od potvrde drugih.

Pročitajte i ovo: Kako da izbegnete burnout i povećate energiju

Naslovna fotografija: pexels.com

Đorđe Đoković

Comments