Istraživanja bi trebalo da nas zabrinu, u smislu da nas navedu da zastanemo i preispitamo se, jer pokazuju da toksična atmosfera na radnom mestu udvostručava sagorevanje. Toksično okruženje može stvoriti osećanje da niste vrednovani i da vaš rad nije prepoznat, iako naporno radite. A kada osećate da niste cenjeni, to ubrzava sagorevanje na poslu.
Radi se o davanju i primanju – kada niti dajete, niti primate priznanja na poslu, šanse da sagorite se udvostručuju. To naročito važi kada ste šef ili rukovodilac nekog sektora, ali i kada ste deo tima u kome nema međusobnog podsticanja i ohrabrenja.
Uvažavanje i poštovanje su usko povezani sa sagorevanjem, jer predstavljaju osnovne psihološke potrebe. Kada one nisu ispunjene, ljudi se osećaju degradirano i žele da odu.
Kada vaši šefovi, saradnici ili preduzeće u kome radite ne ceni vaš doprinos, ne ističe vaše uspehe i ne priznaju da ste nešto dobro uradili, ili ih uopšte nije briga da li ćete otići ili ostati, to stvara duševnu bol, a ona je iscrpljujuća, jednako kao i fizička. Još ako se poveže sa psihološkom dinamikom iz detinjstva, kada ste se osećali ignorisano, isključeno, ili je prema vama postupano nepravedno, aktivira se osećaj bespomoćnosti ili rezignacije.
Osećanje da niste dovoljno cenjeni na poslu se može uporediti sa osećanjem da niste dovoljno cenjeni u vezi – na duge staze, to vas umanjuje i obezvređuje i podriva vaše samopouzdanje i osećaj sebe. U takvoj vezi možete osećati da vas partner uzima zdravo za gotovo, da ga ne zanima vaš unutrašnji i spoljašnji život i da mu nije stalo da li ćete ga napustiti. Možda će ceniti određene stvari koje radite za zajednicu (donošenje plate, ulaganje u zajedničku imovinu, pomoć u kući, status veze), ali vas ne cene kao biće koje oseća, misli i diše, sa svojim jedinstvenim potrebama, željama, nadama i strahovima.
Uvažavanje je povezano sa poštovanjem, zahvalnošću i divljenjem, koje može izazvati obična lepota neba nad nama – to je prizor koji izaziva divljenje i svesnost o sopstvenoj kosmičkoj beznačajnosti, ali i osećaj pripadnosti toj beskrajnoj širini, u kojoj nalazimo utehu. Takođe, uvažavanje se odnosi na poštovanje onoga što imamo i što je prisutno (za razliku od žudnje za onim što nemamo i što nam nedostaje). Mudrost je radovati se onome što imamo, umesto da smo nesrećni zbog onog što nemamo. U tom smislu, uvažavanje je duhovno raspoloženje ili obraćanje pažnje na ono što je dobro kod ljudi oko nas, u prirodi i okruženju.
Aktivno pokazivanje uvažavanja drugih je veština komunikacije koja je povezana sa ljubaznošću, spremnošću da se pohvali, pruži podrška, daju komplimenti, da se drugi istinski priznaju i učine vidljivim i saslušanim. To je situacija obostrane pobede – jer kada vidite ono izvrsno u drugima, to daje osećaj da u tome učestvujete i da tu izvrsnost delite, ona se preliva i obuhvata vas.
U psihološkom smislu, uvažavanje se razume kao orijentacija, duhovni stav, emocija ili dispozicija – fokus na ono što imamo, poštovanje, zahvalnost i međusobno uvažavanje. Zahvalnost se smatra potkategorijom uvažavanja, kao i svest o sadašnjem trenutku. Takođe, uvažavanje je povezano sa osećanjem prolaznosti i sposobnošću da registrujemo i osećamo zahvalnost za lepotu trenutka, a razna istraživanja potvrdđuju da je uvažavanje od ključne važnosti za naše blagostanje. Pozitivan efekat osećanja uvaženosti na poslu, smanjuje sagorevanje i stvara osećaj pripadnosti – nećete ostaviti posao na kome se osećate dobro zbog posla koji je više plaćen, ali na kome rizikujete sagorevanje, jer je atmosfera hladna, suviše takmičarska i neuvažavajuća.
Pročitajte i ovo: Ove stvari te sprečavaju da se ostvariš – iako si talentovan
Šta onda da radite, ako ste zarobljeni u radnoj sredini u kojoj se ne osećate cenjeno i stalno ste na ivici sagorevanja? Idealno bi bilo da tu sredinu napustite i da tražite mesto na kome su vaši jedinstveni darovi dobrodošli i gde možete napredovati i biti cenjeni zbog onog što jeste. Ali, to često nije realna opcija.
Dakle, ako ne možete da odete, pokušajte da vežbate prihvatanje i prilagođavanje očekivanja. Možete se pomiriti sa time što ne dobijate zahvalnost na poslu, prestati to da očekujete i preusmeriti svoju energiju u druge životne oblasti. Samo prihvatanje činjenice da ništa što uradite neće napraviti razliku, može biti rasterećujuće, jer se nećete stalno osećati razočarano. A verovatno ćete ulagati i manje truda – i to je u redu.
Razjasnite čije priznanje želite i zašto – razmislite na koga liče ti ljude čije uvažavanje tražite u svom psihološkom univerzumu? Trudite se da dobijete pohvalu od šefa i ne dobijate je – da li to prizanje takođe niste nikada dobili od svog oca i sada ponavljate beskoristan obrazac? Ako je tako, to je važna lekcija za vas, na kojoj možete biti zahvalni i čijem se učenju možete posvetiti – i izbeći sagorevanje zbog nepriznavanja.
Još jedno bitno pitanje – i neobičan način da izbegnete sagorevanje – jeste, da li primećujete zahvalnost koja vam je data? Da li cenite prizanja koja dobijate, ili se fokusirate na uvažavanje koje izostaje? U kojim oblastima života imate pažnju i poštovanje? Možete naučiti da svesnije i promišljenije registrujete zahvalnost koju dobijate i da je više cenite.
Na kraju, dajte drugima ono što želite da dobijete – iskažite zahvalnost, pružite podršku, primetite, pohvalite. Čak i ono što sami ne dobijate u dovoljnoj meri, možete pružiti drugima. Ako smatrate da zakon privlačnosti ima smisla – to je osnovno. Pružite da biste dobili.
Uvažite svoju želju za uvažavanjem – želja da budemo viđeni, saslušeni i povremeno potapšani po ramenu je ljudska i prirodna. Ne možemo dobro da živimo bez osećaja da su naši postupci važni, da neko primećuje šta radimo i da dajemo svoj doprinos (ma koliko mali) većem dobru. Uvažavanje je oblik egzistencijalne validacije, potvrda da naši životi imaju svrhu i smisao. I kada to ne dobijate na poslu, usredsredite se na druge oblasti života, hobije i druge aktivnosti u kojima osećate pripadnost i dobijate potvrdu.
Pročitajte i ovo: Kako da izbegnete burnout i povećate energiju
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Đorđe Đoković