Ono što možete da uradite danas – ne ostavljajte za sutra, moto je produktivnosti, koju obično sabotira inertnost i odugovlačenje. Odugovlačenje je kradljivac vremena i to sigurno i sami uviđate, suočeni sa listom obaveza koja se nikako ne skraćuje, jer nemate volje da bilo šta uradite, jer premeštate stvari u rasporedu, započinjete i ne završavate, odlažući teške i dosadne zadatke, dok rokovi ne počnu da pritiskaju.
Niste sami u tome – istraživanja pokazuju da oko 20 odsto odraslih hronično praktikuje odugovlačenje i čak ovu lošu naviku smatra osobinom svojih ličnosti.
Odugovlačenje se može prebroditi uz preduzimanje određenih koraka i usvajanje dobrih navika, što nije lako, ali je neophodno, ako vam je već dosadilo da večito zaostajete.
Šta je i kako se manifestuje odugovlačenje
Pojam odlaganja ima koren u latinkim rečima pro i crastinus (prokrastinacija), prevodi se kao „odloži za sutra“ i odnosi se na stalno odlaganje zadataka do poslednjeg trenutka, a ponekad čak i do isteka roka. Lenjost se često meša sa odlaganjem, ali to nisu iste pojave – neko ko odugovlači, na kraju ipak završi posao. Možda (katastrofalno) zakasni, ali ipak završi, dok lenji nikada i ne započnu. Odugovlačenje se može javiti i zbog uznemirenosti, preopterećenosti, kao i perfekcionizma – neko ne želi da počne posao za koji zna da neće biti savršeno obavljen.
Možete odugovlačiti zato što vam nedostaje motivacija ili se plašite neuspeha i kada počnete nešto da radite, odjednom se pojavi nešto što obavezno morate prvo da završite – sredite radni sto, obavite nekoliko poziva, odigrate igricu, a onda ogladnite, pa spremate hranu… Radite sve drugo, osim onog što treba da radite. Navika odlaganja smanjuje nivo energije i produktivnost i predstavlja samosabotažu u ostvarivanju ciljeva, a i povećava stres. Stalno ste pod pritiskom, jer ne uspevate stvari da završite na vreme i to nije dobro za vas sada, a ni za vašu budućnost. Zato je neophodno da prekinete taj ciklus i prevaziđete odugovlačenje.
Korisne navike kojima ćete prevazići odugovlačenje
Prepoznajte odugovlačenje
Kao i većina rešenja, i ovo počinje prepoznavanjem i priznavanjem problema. Procenite svoju produktivnost na kraju svakog dana i nedelje i ako primetite da često odlažete stvari do poslednjeg minuta, znači da odugovlačite. Ova spoznaja vas može frustrirati, ali morate zapamtiti da je odugovlačenje uobičajeno i da ga možete prevazići. Budite ljubazni prema sebi i odlučite da učinite nešto u vezi sa tim problemom.
Sako: Mona Man Beo, Bluza: Kigili Ušće, Lokacija: Hyatt Regency
Pročitajte i ovo: Skromnost i poniznost – slabost ili snaga
Pronađite osnovni uzrok
Sledeći korak je da shvatite zašto odugovlačite. Postoji više razloga, a vama je potrebno da utvrdite onaj osnovni, jer će vam to pomoći da pronađete korenito rešenje. Možete shvatiti da izbegavate zadatke koji su dosadni – odugovlačite kada nešto ne želite da radite, i nemate problema sa efikasnošću i temeljnošću, kada vam je određeni zadatak zanimljiv. Ako je to uzrok odugovlačenja, onda na vrhu vašeg spiska obaveza treba da se nađe ono što je najdosadnije i što biste inače ostavili za kraj (i odložili za sutra). Možda odugovlačite jer ne znate odakle da počnete, a to ćete rešiti raščlanjivanjem zadatka na manje delove i ciljeve koje je lakše postići.
Neki od uobičajenih uzroka odugovlačenja uključuju i zdravstvene probleme, stres, nisko samopouzdanje, perfekcionizam, lošu koncentraciju, nemogućnost da se pokrenete i počnete, umor, mentalitet „sve ili ništa“, psihološka stanja kao što su ADHD i depresija.
Preuzmite odgovornost za odugovlačenje
Lakše ćete preuzeti odgovornost ako pronađete partnera za odgovornost ili se pridružite grupi za podršku.
Grupa se sastaje nedeljno i proverava nivo postignuća ciljeva određenih prethodne nedelje. Odgovarajući nekome zašto niste bili u stanju da ostvarite svoje ciljeve, može vas podstaći da vredno radite i osigurate postignuće – da se ne biste osećali loše na sastanku. Partnerstvo za odgovornost funkcioniše na sličan način – vi odgovarate drugoj osobi i ona vama i oboje nastojite da ne razočarate jedno drugo.
Posvetite se onome na čemu radite
Izbegavajte multitasking – odaberite jedan zadatak, ili jedan manji segment većeg zadatka, i posvetite mu se maksimalno. Kad počnete to da praktikujete, shvatićete da ste efikasniji i produktivniji kada ne pokušavate da radite više stvari istovremeno (iako se to danas čini gotovo nemoguće.
Fokusiranje na jedan zadatak, dok ne završite, znači da mozak ne mora stalno da se prebacuje s jednog na drugi zadatak, odnosno, da može da održi viši nivo koncentracije, tokom dužeg vremena. I kada završite zadatak koji ste započeli i čekirate ga, osećate zadovoljstvo sobom i zadovoljstvo zbog postignuća, a to je samo po sebi nagrađujuće.
Preformulišite svoje misli
Odugovlačenje počinje u mislima, zato preformulišite svoje misli i omogućite sebi da sadgledate zadatke iz motivišuće perspektive. Razvijte i održavajte mentalitet pozitivnosti. Afirmacije koje možete raditi na početku dana su oprobano dobar metod za promenu načina razmišljanja.
Podsetite sebe da vam je potrebno da prevladate odugovlačenje, jer je ono prepreka vašem napretku i uspehu i donosi stres i napetost – uporedite ta osećanja sa osećanjem koje imate kad obavite zadatak i odlučite kako želite da se osećate.
I sada, kada ste shvatili šta treba da radite, počnite odmah – ne odugovlačite!
Pročitajte i ovo: Stvari koje su dobre kod odugovlačenja
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Đorđe Đoković
