Sigurno ste već čuli ovu priču. Mala kompanija koju su osnovali prijatelji u svojoj garaži, ili stanu, podrumu; tek izašli sa fakulteta ili ga čak napustili. Možda je tech startup ili neko kul kraft pivo, a možda i online magazin. Od kompetencija imaju veliku strast prema određenoj ideji, možda čak i ekspertsko znanje u određenoj sferi i to je to. Ne znaju kako funkcioniše supply chain, koje su sve zakonske regulative. Zbunjuje ih kad im neko priča o detaljnoj konstrukciji njihove EBITDA, troškovima proizvodnje, cash flowu… Na kraju dana, budžet kojim operišu je, pa, praktično nula i zašto bi se sada pobogu opterećivali time. A opet, na kraju dana, njihove kompanije vremenom postanu vrlo uspešne, pa čak i svetski prepoznate kao giganti u industriji.
Kako? Kako mali tim koji radi u toj mitičnoj garaži uopšte uspe da lansira svoj prvi proizvod bez armije advokata, marketara, računovođa i beskrajno kompleksnih godišnjih planova i budžetskih analiza?
Za početak, bave se suštinom. Kada vam je budžet nula, prvo na pameti vam nije šta bi bilo lepo, već šta je nužno. Plastično rečeno, ne interesuje vas boja zidova i da li espresso aparat u kancelariji može da napravi kapućino sa finom penom i sojinim mlekom, nego da li se zidovi neće srušiti prilikom prve oluje i da li imate barem česmovaču i funkcionalni WC, kako biste mogli bez prekida da isporučite MVP i videli svoju ideju materijalizovanu, a onda možda i uspešno da naplatite svoje usluge.
Srđan Marković, digital media i ecommerce menadžer STRAUSS ADRIATIC D.O.O.
Da bi došli do MVP-a, za početak je potrebno definisati šta je MVP i onda ga razložiti na delove – procese i podprocese. Tada kreće “razmišljanje u nulama”, tj. šta sve od popisanog možemo da uradimo sami? Šta možemo da dobijemo u određenoj kompenzaciji? Šta možemo kreativno (inovativno) da rešimo drugačije nego što to rade drugi i tako uštedimo?
Pročitajte i ovo: Da li vas perfekcionizam sprečava da napredujete u biznisu?
Dakle, vrlo jednostavno, sve što nije nužno u startu ni ne ulazi u plan. Potom, sve što možemo sami, uradićemo sami. Ono što ne možemo, gledamo da li možemo da “zaradimo”, tj. kompenzujemo. Tek onda otvaramo kasicu-prasicu i ako postoji nešto nužno što ne možemo da dobijemo nikako drugačije no da kupimo, budžetiramo.
Da li je ovakav pristup efikasan?
Pa, vremenski je definitivno sporiji, jer iziskuje više rada unutar osnovnog tima, ali možemo napraviti argumentaciju da u većini slučajeva daje bolji i konzistentniji proizvod koji se može i maržirati bolje. Na kraju dana, posao dobrog menadžera je baš to – da donese odluku da li je nešto vremenski osetljivo. Da li je bitnije isporučiti nešto brzo ili pak nije, te je bolje smanjiti troškove nauštrb brzine. Ono što je sigurno je da ne treba koristiti brzinu kao univerzalni izgovor i argumentaciju za svaku situaciju, gde je pravi razlog linija manjeg otpora (komfor), pogotovo u ekonomskoj makro situaciji koja vlada danas.
Razmišljanje u nulama nije magično rešenje, ali jeste dobar način da zaustavite nekontrolisan rast troškova organizacije, a sve što treba da uradite za početak je da postavite jedno prosto pitanje: Da li bih platio da ovo ide iz mog džepa?
Pročitajte i ovo: Kako da obavite posao kada uopšte nemate motivaciju
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Srđan Marković
