Ako nekog voliš, pusti ga da ide – poznata izreka, koja podržava valjda neku pasivno-agresivnu ljubavnu komunikaciju. Izgleda da su ljudi spremniji da se žrtvuju u ljubavi tako što će se povući i pustiti onog koga vole da se udalji i da ode, nego da nastoje da održe vezu. Lakše je. Ispadneš veliki vitez u svojim očima, jer si rešio da ne staješ na put voljenoj osobi, a u stvari si samo smislio opravdanje za svoju inertnost, za to što nisi spreman da se cimaš i da činiš sve da čuvaš vezu i neguješ ljubav.
Ako je ona rešila da raskine, da se povuče, da ode, ne možeš da je sprečiš. Ali ako nije rešila, nego je samo povređena, ne zna šta da radi, jer ne zna da li vredi da ostane i nastavi da daje, onda joj svojim odstupanjem ne daješ slobodu koju želi, nego je guraš u raskid koji možda ne želi. Njoj ne treba da je „pustiš da ide“ jer da hoće, otišla bi. Treba joj da se boriš za ljubav, da joj pokažeš koliko ti znači, da joj pružiš sve razloge da ostane, jer želi da ostane, ali hoće da zna da i ti to želiš. Želi da zna da je voliš toliko da ne želiš da je pustiš, iako ti nagoveštava da je spremna da ode. I to nikada nije bez razloga. Nije zato što je prestala da te voli, nego zato što više nije sigurna u tebe, izgubila je poverenje, srce joj je slomljeno – ona želi isceljenje, želi da ti ponovo veruje i želi da joj ti pokažeš da si vredan toga.
