Porodične vrednosti drže se braka i zakletvi na vernost, poštovanje i ljubav, dok nas smrt ne rastavi. Sa svog pijedestala, monogamija nas poziva da priđemo i kleknemo pred njom, da je primimo, da joj se zaklinjemo i da je obožavamo, iako ne verujemo u nju, a i ako verujemo, svakako ćemo posumnjati.
Koncept braka i porodičnog gnezda je razumljiv, ali koncept monogamije škripi, puca po šavovima i curi na sve strane, a mi i dalje sipamo u njega svoje nade, obećanja i očekivanja. Kao da gradimo kuću u močvari i nadamo se da nećemo imati vlagu, žabe i komarce. I da nam kuća neće potonuti u mulj.
