Prva samostalna izložba plakata grafičkog dizajnera Matije Simovića otvorena je 16. juna u Srećnoj galeriji SKC. Posetioci mogu videti raznovrsne plakate, koji su rađeni sa idejom promocije brojnih kulturnih događaja poput dramskih komada, ali i različitih dela iz sveta filma i muzike. Mladi umetnik kaže da je svakom plakatu pristupio drugačije, ali ono što ih sve objedinjuje jeste njegov jedinstveni stil. Matijina izložba se realizuje u okviru ciklusa izložbi Afirmacija mladih/Studentske izložbe i predstavlja povratak plakatne umetnosti u prostorije Studentskog kulturnog centra nakon dužeg niza godina.
Matija je rođen 1999. godine u Smederevskoj Palanci gde je završio osnovnu i srednju školu. Godine 2018. godine je postao student Fakulteta primenjenih umetnosti na smeru grafički dizajn. Dobitnik je nagrada brojnih konkursa iz oblasti grafičkog dizajna, kao što su konkurs za vizuelno rešenje plakata koji su raspisali UNHCR, MPNTR, Šesta beogradska gimnazija i Podrška EU upravljanju migracijama u Republici Srbiji i javni konkurs za logotip Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Srbije. Učestvovao je u mnogobrojnim kolektivnim izložbama i umetničkim radionicama u zemlji i svetu. Sa Matijom smo porazgovarali o njegovoj nesvakidašnjoj umetnosti, zašto se baš za nju opredelio, kao i njegovim budućim planovima.
Tvoja izložba plakata je otvorena u Srećnoj galeriji SKC u Beogradu i trajaće do 4. jula. Koji trenutak te je inspirisao, pa si rešio da otvoriš svoju prvu samostalnu izložbu?
Svaki mladi umetnik sanja da jednog dana ima samostalnu izložbu. To je na neki način potvrda i afirmacija rada i truda koji ulažemo u ono što stvaramo. Međutim, iako imam nekoliko godina rada iza sebe, ova izložba je ipak došla spontano. Prošle godine u ovom periodu, imao sam priliku da radim vizuelno rešenje plakata i pozivnica za izložbu mlađih kolega sa klase Tekstila, pod mentorstvom prof. Branke Kuzmanović. Izložba je bila organizovana u Studentskom kulturnom centru kom se veoma dopao dizajn i, uvidevši moj talenat, pozvali su me da i sam izlažem ovog leta u njihovoj galeriji.
Izložba je realizovana u okviru ciklusa Afirmacija mladih/Studentske izložbe i predstavlja povratak plakatne umetnosti u SKC posle dužeg niza godina. Kakav je osećaj to što su baš tvoji radovi tome doprineli?
Osećaj je nestvaran, sav trud, rad i požrtvovanost su se isplatili, no ovo je samo prvi korak. Ne mogu, a da ne spomenem da su svi plakati naišli na zaista pozitivnu kritiku publike. Moji radovi, koje karakteriše svedenost, takođe najavljuju i manifestaciju Salona stripa koja se tradicionalno organizuje u prostorijama SKC-a u septembru. Mislim da je za nekoga ko je tek na početku karijere, ova prilika tj. izložba od izuzetne važnosti.
Tvoji izloženi plakati se bave kulturnim temama iz sveta pozorišta, muzike i filma. Na njima možemo videti ilustraciju za Nušićevu dramu Tako je moralo biti, filmove Pad Italije Lordana Zafranovića i Ko to tamo peva Slobodana Šijana, kao i za hit Holding Out for a Hero Bonnie Tyler. Šta kroz njih želiš da nam poručiš?
Grafički dizajn je podložan konstantnim promenama trendova i, da bi se postigla suština, on mora da bude promišljen, “pametan”, originalan, a ne suprotno – “na prvu loptu”. Kroz svoje plakate želim da postignem jedinstvenost, jednostavnost i da iz svakog, bilo da je to plakat za film ili predstavu, izvučem nešto više, nešto što će zaintrigirati posmatrača i privući ga da odgleda ili posluša određeno delo/komad. Plakat i ima za svrhu da okupi što više publike oko određenog dela, naravno.
Student si Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Grafički dizajn. Šta je to što te je posebno privuklo u ovoj umetnosti, pa si se baš za nju opredelio?
Ovo zaista nije floskula, ali grafički dizajn dožiljavam kao sastavni deo svoje ličnosti. Profesionalno sam se susreo sa njim davne 2014. kada sam imao nešto manje od 15 godina. Naime, kreirao sam oficijalan heraldički grb jednog košarkaškog kluba (KK Mladost iz Smederevske Palanke) koji je i dan-danas u upotrebi. Crtanjem se bavim od detinjstva, te upis na Akademiju nakon srednjoškolskih dana je došao prirodnim tokom, znao sam da je to pravi put za mene. Opredelio sam se za ovu vrstu primenjene umetnosti ne iz razloga zato što je isplativa, kako se danas često predstavlja, već zbog izazova koje postavlja, a koji me još više ispunjavaju – pronaći suštinu nekog entiteta ili dela i prikazati je vizuelno… Uz punu podršku porodice sam upisao Fakultet primenjenih umetnosti i kao benefit onoga što radim nizale su se nagrade i visoke ocene u toku osnovnih akademskih studija.
Kako bi opisao svoj umetnički stil?
Raznolik, trudim se da što više eksperimentišem kako bih mogao da istražim sebe i svoje mogućnosti, da dam svoj maksimum. No, selekciju plakata koju imate priliku da vidite na ovoj prvoj samostalnoj izložbi karakteriše svedenost – sa što manje likovno-grafičkih elemenata sam pokušao da postignem suštinu. Zato oni, poređani jedan pored drugog, savršeno čine celinu.
Mentor za navedenu izložbu ti je bio Slavimir Stojanović – Futro, grafički dizajner i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti. Kako je on uticao na tvoje stvaralaštvo i način razmišljanja i izražavanja?
Prvi put sam se susreo sa predmetom Plakat na trećoj godini kod profesora Slavimira, iako sam još u prvoj godini studija kreirao ceo vizuelni identitet projekta Tekstil plus, organizovanog od strane mog fakulteta i manifestacije Noć muzeja. Još tada sam znao da je to jedna od formi dizajniranja koja me ispunjava. Međutim, kada vam profesor kao što je Slavimir predaje, imate zaista mnogo toga da naučite. On se posvećuje svakom studentu pojedinačno i nesebično ukazuje na sve probleme i izazove koji se zadaju prilikom učenja plakata. Njegovo stvaralaštvo me je mnogo inspirisalo, a saveti dali vetar u leđa. Profesor ceni vredne i požrtvovane studente, a kada ste još i talentovani, pa onda nema većeg obostranog zadovoljstva. Profesor se vrlo rado odazvao mom pozivu da bude mentor na prvoj samostalnoj izložbi. Učenje dizajna od takvog profesionalca nije učenje, već uživanje.
Član si udruženja Svetski omladinski talas, koji se bavi omladinskim aktivizmom. Reci nam nešto više o vašim akcijama i ciljevima.
Pored mnogih volonterskih udruženja, sa kojima sarađujem i čiji sam član, ističem Svetski omladinski talas, koji tradicionalno od 2006. godine, svakog leta organizuje Međunarodnu studentsku nedelju u Beogradu. Aktivan sam član dizajn tima od 2020. godine, a od 2021. sam na poziciji koordinatora istog. SOT je omladinska nevladina organizacija, sa sedištem u Beogradu, koja za članove ima marljive studente sa svih beogradskih univerziteta. Organizacija uspostavlja ravnopravnosti među različitim etničkim i socijalnim grupama i rešavanju globalnih problema koji se tiču mladih. SOT pruža mladim ljudima priliku da spoznaju različitosti i prihvate ih kroz multikulturalne radionice tj. projekte. Smatram da mi kao jednom mladom dizajneru iskustvo koje stičem u SOT-u pomaže da unapredim sebe i postanem sutradan timski igrač, što je i imperativ za današnje i buduće poslove i projekte.
Budući planovi?
U narednom periodu, planiram da završim osnovne akademske studije i na jesen upišem master studije na svom fakultetu. Takođe, aktivno radim dizajnerske projekte iz oblasti kulture i planiram tako da nastavim u budućem periodu. Dobitnik sam nagrade “Miloš Ćirić” koja se dodeljuje najboljem studentu iz oblasti grafičkog dizajna na mom fakultetu, te jedan od planova mi je da na jesen na fakultetu pripremim izložbu na kojoj ću se predstaviti i sa drugim radovima iz oblasti dizajna. Iako možda ovo sve deluje vrlo isplanirano, ipak puštam da me nosi struja, a izazovi i ciljevi se nekako sami ukažu na putu kojim kreneš, jedan za drugim.
Fotografije: WANNABE Media
Dušan Veselinović
