Naš sagovornik je Miša Cilić, iz gazdinstva “Cilić”. Miša je vinar, zadužen za proces “od grozda do boce”. Sa njim smo razgovarali o ljubavi prema vinima, dugogodišnjem radu u uspešnom porodičnom biznisu i vinskoj kulturi u Srbiji. Ugostio nas je i sproveo kroz gazdinstvo i vinariju “Cilić”, a u nastavku intervjua možete videti kako je naš vinski izlet izgledao – i kojim to vinom Miša lično voli da nazdravi.
Gazdinstvo i vinarija Cilić nalaze se u vrhu savremenog srpskog vinarstva. Iako je proizvodnja i trgovina vinom dugogodišnja tradicija vaše porodice, trebalo je mnogo vremena i rada da se stvore uslovi za nivo i uspeh koji danas postižete. Gde se nalazi gazdinstvo i šta sve obuhvata? Koja su obeležja jagodinskog vinogorja?
Gazdinstvo Cilić je porodično imanje u blizini Jagodine, na južnim obroncima Crnog Vrha, u atarima sela Lozovik i Međureč. Zašto gazdinstvo, a ne samo vinarija, vinograd ili podrum – zato što smo zemlju priveli nameni, i za svaku sortu koju uzgajamo našli odgovarajuće zemljište, položaj i mikroklimu. Naša vina nastaju u vinogradu, a sama vinarija nalazi se na najvišoj tački i u centru imanja, te od berbe do prerade grožđa prođe manje od sat vremena.
Dakle, grožđe se uzgaja i prerađuje na imanju.
Jagodinsko vinogorje je jedno od retkih vinogorja gde jednako dobro možete uzgajati i bele i crne sorte grožđa.
Osnovne prednosti su raznolikost i kvalitet zemljišta, dobro strujanje vazdušnih masa (ruža vetrova), te izostanak poznih prolećnih i ranih jesenjih mrazeva, što omogućuje da vegetacija krene rano s proleća, i da s jeseni svaka sorta sazri u potpunosti. Posebno bih istakao značajnu razliku dnevnih i noćnih temperatura u sezoni sazrevanja grožđa!
Koje se sorte grožđa uzgajaju u vašim vinogradima? Koliko je ljudi angažovano u ukupnoj proizvodnji, koliko stručnjaka i u kojim oblastima?
Mi smo prevashodno kuća crvenih vina, i u vinogradu dominiraju crne sorte grožđa – Merlot, Cabernet Franc, Cabernet Sauvignon i Petit Verdot. Od belih sorti, tu su Sauvignon Blanc i Morava, kao domaća sorta. U vinariji je uposleno sedmoro ljudi, uz učešće petnaestak sezonskih radnika u pikovima vinogradarske proizvodnje. Otac kontroliše aktivnosti, odnosno rad u vinogadu, moj deo je od grozda do boce, odnosno proizvodnja, dok sestra vodi prodaju.
Koja vina proizvodite i gde plasirate svoje proizvode? Da li su konzumenti danas skloniji da vrednuju domaća vina i šta je ono što vi nudite?
S obzirom na to da nam je ideja da u boci predstavimo karakter Jagodinskog vinogorja – kroz stil koji volimo, nikada nismo koketirali sa tržištem, niti smo se trudili da budemo opšte dopadljivi. Stoga, naša vinska publika je verna, i raduje se svakoj novoj berbi. Većina naših vina popije se u Srbiji, a deo izvozimo u Crnu Goru, Sloveniju, Švajcarsku, Englesku i Belgiju. Mislim da se stil domaćih vina razvija u dobrom smeru, i da domaća vina postaju osnov konzumacije u restoranskoj potrošnji.
U našem proizvodnom programu je 8 etiketa:
- rose vino ONYX rose (cabernet sauvignon, cabernet franc & merlot)
- belo vino MORAVA, od istoimene sorte
- belo vino EX FUME, kao naslednik FUME BLANC-a (sovinjon beli)
- belo vino ONYX belo (sovinjon beli sazrevao u hrastovim burićima)
- crveno vino CABERNET & MERLOT (kupaža 4 sorte)
- crveno vino NONO (pinot noir)
- crveno vino ONYX crveno (cabernet sauvignon, cabernet franc, merlot & petit verdot)
- crveno vino MANIFEST (merlot)
A koristim priliku da najavim i novo crveno vino, KAŠMIR, koje će se na tržištu naći u novembru ove godine.
Šta je uticalo na to da se u poslednjih desetak godina vinska kultura u Srbiji unapređuje, neguje i promoviše?
Vinska kultura se značajno promenila u celom svetu, te samim tim i u Srbiji. Mnogo se više priča o vinu, dostupnije su informacije, a na tržištu je veliki broj etiketa iz celog sveta. Za svakog po nešto. Ukus i afinitete razvijamo istraživanjem, odnosno degustacijom i konzumiranjem različitih tipova i stilova vina. Zapravo, za svaku priliku postoji ono “pravo” vino.
Koliko su bitni sajmovi i saloni vina, odnosno okupljanja proizvođača, razmena iskustva, ocenjivanje i nagrađivanje vina?
Sajmovi, odnosno festivali i saloni vina su bitni malim proizvođačima, kakvi smo mi, da predstave vina finalnim konzumentima. Mislim da je bitno imati kontakt sa finalnim konzumentima kroz prezentativne degustacije, i pokazivati ljudima šta nosi svaka nova berba. Nisam pristalica opšteg prihvatanja ocena istaknutih vinskih kritičara, niti konzumacije vina po nagradama, ili poenima. I ako su te ocene ikada imale smisla, danas je sve to mnogo komercijalnije…
Šta je vas motivisalo, kakvu ste viziju imali kada ste krenuli u osavremenjavanje i proširivanje onoga što ste nasledili? Šta ste naučili od svojih predaka, šta ste sačuvali, a šta promenili i unapredili?
Moj pristup vinarstvu je veoma tradicionalan. Iskonski. Tako sam učen u kući – kvalitet se gradi u vinogradu, a u vinariji se trudimo da ga sačuvamo. Upotreba savremene tehnologije, odnosno opreme, omogućuje nam veću preciznost u realizaciji planiranog, odnosno da sačuvamo sve bitno u sirovini/grožđu.
Na domaćem tržištu najaktuelniji su prokupac i tamjanika. Kakav potencijal imaju ti „domaći brendovi“? Da li se strano tržište može zainteresovati za njih, ili je prosto dovoljno (i potrebno) imati nešto autentično domaće, što će biti zanimljivo strancima kad dođu u našu zemlju?
Prokupac i tamjanika kao autohtone, odnosno lokalne sorte, imaju bitan značaj u predstavljanju Srbije kao vinske zemlje. Ne verujem da njima možemo osvajati svetsko tržište, a sve i da možemo, nemamo za sada ni za delić sopstvenih potreba. Međutim, danas, kad masa ljudi traži različitost po svaku cenu, lokalne sorte sve više dobijaju na značaju, i veoma često su prvi izbor inostranih gostiju. Kad upoznajete kulturu i običaje određene zemlje, logično je da ćete desgustirati i autentične proizvode.
Šta su prednosti, a šta nedostaci domaćih vina? Koliko i u kom pravcu vinska priča u Srbiji mora da se razvija, da bi mogla da parira drugim zemljama koje imaju vinsku tradiciju?
Da se razumemo – malo zemalja u svetu ima takvu vinsku tradiciju kao Srbija. Danas, međutim, Srbija nema vinograde, i malo je raspoloženih ljudi za rad u vinogradu. Vino je mnogo interesantnije kao tema za stolom, ili barom, kad okrećemo čaše i tražimo ono što nam se dopada, ili pak ne dopada – a iza svake boce stoji ogroman višegodišnji rad, a vinograda je sve manje.
Koja vina lično najviše volite i koja su vam vina iz vaše vinarije najdraža?
Vino biram prema društvu i prilici, i volim različite stilove i regije. Trudim se da svake godine probam što više različitih vina, i zbog toga najređe pijem naša vina (gazdinstva Cilić). Ne bih mogao da izdvojim jedno od vina koje proizvodimo – svako je vrlo karakterno i autentično. Slojevito i dugotrajno. Zavisi od trenutka…
Da li su vinari u Srbiji jedni drugima konkurencija, ili su svi zajedno u toj priči podizanja vinske kulture u svakom smislu na najviši nivo, kako vi to vidite?
Mislim da vinari Srbije imaju mnogo mesta za napredak. Važno je da danas u Srbiji možete sa uživanjem da popijete veliki broj vina. Konkurencija je uvek zdrava, i vodi boljitku, ali mislim da srpski vinari nisu jedni drugima konkurencija, s obzirom na to da svi prodaju sve što proizvedu, na ovaj ili onaj način.
Šta su vaše težnje i ambicije za budućnost, vidite li proširivanje gazdinstva Cilić i u kom pravcu?
Mi ostajemo dosledni kvalitetu. Kvalitet je tvrdoglava činjenica, i tu nema mesta za kompromis. Spremamo sadnju novih parcela na proleće, i nadamo se da će se vinogradi gazdinstva Cilić prostirati na dvadesetak hektara. S obzirom na to da radimo sa izuzetno niskim prinosima, značiće nam to povećanje površina pod vinogradima.
Fotografije: WANNABE Media
Pitanja: Aleksina Đorđević
