Svetska izložba – Expo 2020 Dubai, održava se od 1. oktobra 2021. do 31. marta 2022, na kojoj učestvuje preko 190 zemalja iz celog sveta, među kojima i naša zemlja. Srbija će se na Svetskoj izložbi predstaviti pod modernim brendom nacionalne platforme Srbija stvara, a tema nastupa glasi – Srbija stvara ideje: Inspirisani prošlošću, oblikujemo budućnost. O bogatstvu našeg nastupa u Dubaiju, govori i podatak da ćemo u toku ovog perioda biti organizovano oko 150 različitih događaja.
U program Dubai EXPO-a uključene su i naše dve najveće institucije kulture: Narodno pozorište i Narodni muzej, kao i naši kreativni stvaraoci koji su već prepoznati na globalnoj umetničkoj sceni poput Stefana Milenkovića, Gorana Bregovića, Lene Kovačević, prvakinje Opere Sanje Kerkez, Jelene Gavrilović, Slobodana Trkulje, Nenada Vasilića, bendova Naked i EYOT, džez umetnice Aleksandre Dende, Petra Marića, ansambl Kolo i mnogih drugih. Tim povodom, ali i o njegovoj bogatoj karijeri, razgovarali smo sa multiinstrumentalistom Slobodanom Trkuljom, predvodnikom muzičkog sastava Balkanopolis.
WANNABE MAN: U okviru svog paviljona na Svetskoj izložbi u Dubaiju, Srbija će predstaviti svoje nekadašnje i aktuelne kreativne stvaraoce i inovatore. Šta publika može očekivati od vašeg nastupa koji će biti održan u okviru umetničkog dela programa?
SLOBODAN: Pored muzike ovaj put pripremamo i specifičan scenski nastup, sa posebnim akcentom na igri svetla i specijalnim efektima. Imamo odličan tim ljudi koji intenzivno radi na tome da predstavimo Srbiju i našu modernu tradiciju na spektakularan način.
Pored performansa, družićete se i sa decom koju ćete upoznati i sa srpskim muzičkim instrumentima. Koji instrumenti su u pitanju i iz čega će se vaše podučavanje sastojati?
Kroz igru i zabavu ću im pokazati da je Srbija neverovatno bogata zemlja, jedna od retkih koja ima 4 različite vrste gajdi, i muziku predivnih melodija i ritmova.
Nastupi pred velikim auditorijumom vam nisu strani. Početkom ove godine, sa vašim sastavom Balkanopolis, učestvovali ste u multinacionalnom TV programu Karneval puta svile i Prolećni festival Gala 2021 u Kini, koji je pratilo više od milijardu gledalaca. To ga je učinilo najgledanijem TV formatu na svetu. Opišite nam to iskustvo i osećaj koji ste doživeli.
Sve vezano za to emitovanje je jedna neverovatna priča. Balkanopolis je dobio poziv iz Kine da krajem prošle godine putuje u grad Kušan kako bismo snimili nastup za novogodišnji program koji prenosi preko 600 TV stanica, portala i društvenih mreža. Posle silnih peripetija oko putovanja i dozvola, snimanje je na kraju otkazano, ali su nam tražili da im ipak pošaljemo snimak našeg koncertnog nastupa. Snimak smo poslali i zaboravili na njega, mislio sam da od toga nema ništa. I negde pred kinesku Novu godinu mi stiže poruka od reditelja da ćemo biti u programu i da će nas gledati preko milijardu ljudi! Osećaj je bio kao da smo osvojili zlatnu medalju za Srbiju na Olimpijskim igrama, a da nismo ni izašli na teren (smeh).
Šira srpska publika vas je prvi put primetila na Beoviziji 2007. godine gde ste osvojili 2. mesto sa numerom Nebo, koja kombinuje tradicionalni srpski napev i vizantijsko pojanje. Šta je to u miksovanju etno i savremenih muzičkih ritmova što vas posebno privlači?
Iskreno, ne umem ni sam da objasnim. Znam jedino da muzika nema granice i da postoji neka čarolija u spoju srpske tradicije, istočnocrkvenog pojanja, grlenog pevanja sa modernim zvukom i filmičnim orkestarskim bojama. Ti zvuci mi predstavljaju neiscrpnu inspiraciju. Svaka numera koju napišem na taj način zvuči kao da je namenjena za epski film. Tako je nastala i numera Nebo.
Instrumente ste sami učili – prvo klarinet, a potom i narodne. Sa 15 godina ste proglašeni za najboljeg instrumentalistu na Festivalu muzičkih društava Vojvodine. Međutim, muzičku školu niste završili. Zašto?
Muzičku školu sam pohađao godinu i po dana. Onog momenta kad sam došao u kontakt sa tradicionalnom muzikom, neparnim ritmovima i melodijama, etide i skale su mi postale nevažne i ispisao sam se. Mislim da me je kao muzičara izgradilo upravo to što sam prvo gradio lični odnos sa instrumentima, a tek kasnije prošao kroz školski sistem na akademiji u Holandiji.
Magistrirali ste sa svim počastima na Džez konzervatorijumu u Amsterdamu, na odseku saksofon. Održavali ste koncerte širom sveta. Da li postoji određeni nastup koji, iz određenog razloga, posebno pamtite?
Generalno ih sve pamtim, a najviše lica ljudi u publici. Postoji poseban osećaj bliskosti sa publikom koja dolazi na naše koncerte, osećaj podrške koji me vodi da u muziku uronim još dublje. Nastup sa holandskim Metropol orkestrom u Sava centru je sigurno po mnogo čemu bio antologijski. Tad su mi se sve zvučne kockice prvi put sklopile, ali se još nešto desilo. Nešto je kliknulo u meni i po prvi put u životu sam na kraju koncerta stajao pred publikom slobodan, duboko emotivan i uplakan kao dete.
Svirate na velikom broju instrumenata. Možete li da nam ih nabrojite?
Ima ih dosta, a od nedavno sam ukinuo i “zabranu” kupovine novih instrumenata. Naručio sam od odličnog majstora sa Krita da mi napravi kritsku lautu i dve kritske lire, to će mi biti prvi gudački instrumenti. Pored toga, stižu mi i novi duvački instrumenti poput rumunske fujare, novi kavali i gajde, kao i handpan po mom štimu od novih majstora iz Rusije, i još svašta nešto. Opet me je uhvatilo moje ludilo za instrumentima.
Na koji način su pandemija korona virusa i propratni karantin uticali na vaše stvaralaštvo?
Prošle godine sam pisao samo balade i lagane instrumentale, sada opet pišem brze i energične pesme (smeh).
U trenutnom sveopštem svetskom haosu, u čemu pronalazite mir?
U hrišćanskoj ljubavi i veri da će sve na kraju biti dobro, jer ako nije dobro – onda nije kraj. Ja sam večiti pozitivac i optimista. Sve će ovo na kraju izaći na dobro.
Šta radite kad se ne bavite muzikom?
Često jurim biciklom po Fruškoj gori. Postoji nekoliko staza kroz šumu koje su mi redovna ruta, pored skretanja na nepoznate staze koje me same vode. Volim da pročitam dobru knjigu, pogledam film i šetam sa suprugom, da se igram sa decom i učim ih da budu ljudi.
Pored Svetske izložbe u Dubaiju, imate li još planova koje želite da ostvarite?
Vreme je da se sa Balkanopolisom posvetim studijskom radu. Planiramo da uđemo u studio i da iz njega ne izlazimo iz dok se svet ne vrati u normalu. Što će očigledno potrajati (smeh).
Fotografije: Marko Cvetković, privatna arhiva
Dušan Veselinović
