Počeli ste kao finasijski menadžer u kompaniji čiji ste danas deo, a dve godine nakon toga ste postali finansijski direktor. Da li je to mesto bilo vaš cilj, nešto što najviše volite da radite?
Kada sam ušao u kompaniju u kojoj i danas radim, moja jedina želja bila je da upoznam, u finansijskom smislu, još sektor usluga obzirom da sam pre toga radio u proizvodnji, trgovini, izvozu i uvozu, a prethodno na investicijama. Moji ciljevi su sve vreme pa i danas vezani za napredovanje u profesionalnom smislu, trudim se da ne gubim fokus zbog pozicija i titula, one svakako prirodno dolaze kao nagrada za trud i profesionalno sazrevanje, ali one same po sebi ne treba da budu cilj. Od prvog dana radim ono što volim i to se nije promenilo ni danas. Kao bivši sportista naučio sam da svaki put kada kalkulišeš rezultat budeš na neki način kažnjen jer u tom momentu nisi skoncentrisan na ono što radiš, isto pravilo važi i za profesiju i za život. Svakako nova titula je donela i nova zaduženja i potrebne veštine, to me tera da i dalje učim i napredujem, a to je zapravo svrha koju svaki zaposleni mora da prepozna kako bi uživao u svojim svakodnevnim aktivnostima. Čoveku je prirodno da se kreće kako u fizičkom tako i u psihičkom, odnosno, intelektualnom smislu.
U trenutku kada ste postali finansijski direktor, ujedno ste i bili najmlađu postavljeni na toj poziciji u okviru Publicis Grupe. Koliko Vam je značila ta činjenica i koliko Vam je poslužila kao motivacija za dalji rad?
Ta činjenica me je prvo uplašila, mislio sam da me niko neće shvatati ozbiljno na prvi pogled, shvatajući koliko imam godina. Imao sam dve opcije, prva da nestanem na nekoliko godina, a to naravno nije bilo moguće, a druga da promenim fizionomiju lica i probam da učinim sebe starijim nego što jesam, taj problem rešio sam tako što sam pustio bradu, opet ni to nije bio dovoljan broj godina da bi vas neko percipirao kao iskusnog profesionalca u svojoj oblasti. Malo se šalim, naravno, ali malo ima i istine, postojala je određena doza treme koja me ipak nije sputavala u svom fokusu na posao i napredovanje. Ima jedna izreka za malu decu, ona dok uče da hodaju padaju i po stotinu puta dnevno, međutim, u tom momentu siguno ne pomisle “nismo mi za to, ajde da ne hodamo,” već stotinu puta ustaju i na kraju prohodaju. Mislim da isto važi i u profesionalnom razvoju, budi svestan svojih vrlina i mana i budi hrabar, ne odustaj. Ipak bilo mi je drago što je moja kompanija pokazala da ume da rizikuje dajući šansu mladim ljudima, naravno u tom trenutku takav pojedinac daje 200 posto sebe kako bi dokazao da nisu pogrešili, pa i to je dobra strategija poslodavca, zar ne?
Na mnogim poljima u okviru svoje profesije i delovanja pokazujete kreativnost i inovativnost. U čemu se one najbolje mogu videti?
Obzirom da ljudi čine organizacije, one funkcionišu poput ljudi. Ljudski mozak ima dve moždane hemisfere, leva hemisfera je zadužena za analitičko razmišljanje i to je zapravo naš racio, a desna za trodimenzionalno razmišljanje, a to je naša kreativna strana, da bi se motoričke funkcije obavljale kako bi se kretali obe moždane hemisfere moraju da se uključe inače ćemo pasti. Dakle kako bi organizacija funkcionisala nije dovoljno da budemo samo analitični, odnosno racionalni, već i kreativni, odnosno vizionari. Kada je nešto kompleksno uvek se treba vratiti na logiku prirode i onda će nam biti jasnije kako stvari funkcionišu. U okviru branše u kojoj radim neozbiljno je reći da smo pomalo i kreativni, jer radimo u kreativnoj industriji, inovativnost je vidljiva na svakodnevnom nivou. Finansije u kreativnoj industriji su više njen racio koji treba da analizira postignuto i predvidi nepostignuto. Naša kreativnost dolazi do izražaja u procesima koje na kreativan način postavljamo, način na koji analiziramo poslovanje, način na koji predviđamo kretanje budućeg poslovanja, način na koji su finansije organizovane, sve ovo traži da budete i kreativni a to vam daje onu draž koju ovaj posao pruža.
