WANNABE MAN: Šta je za Vas, kao direktora ovog dečijeg centra, najveći izazov u radu i poslu kojim se bavite?
LJUBOMIR JOVANOVIĆ: Kada pri odlasku dece, nakon boravka na našim programima, vidite osmeh, zadovoljstvo i sreću na njihovim licima, dobijete ogromnu energiju i motivaciju da od ovog centra napravite svetsko čudo, mesto gde je sve podređeno deci, mesto gde će se i roditelji na trenutak osetiti kao deca.
WANNABE MAN: Kakve su reakcije dece i roditelja? Koliko Vam pozitivni, ali i negativni komentari znače i motivišu da budete još bolji?
LJUBOMIR JOVANOVIĆ: Možda ću vas iznenaditi, ali negativnih komentara nema. Postoje sugestije šta bi posetioci želeli da unapredimo, osavremenimo ili dodamo. Deca iz Pionirskog grada odlaze zadovoljna i opuštena. Često se dešava da decu nakon petodnevnog kampa roditelji ponovo dovode i mole za još koji dan, jer kući dolaze prepuni lepih utisaka.
WANNABE MAN: Dugi niz godina ste se uspešno bavili rukometom. Kako su izgledali Vaši počeci u rukometu i koliko je bavljenje sportom značajno za pravilan fizički, ali i mentalni razvoj svakog deteta?
LJUBOMIR JOVANOVIĆ: Ja sam sport oduvek voleo, a rukomet je bio jedan od četiri sporta koje sam uporedo trenirao na nedeljnom nivou. Od strane školskih profesora fizičkog vaspitanja bio sam izabran za sekcije košarke, odbojke, atletike, fudbala i rukometa. Branio sam boje OŠ “Prva vojvođanska brigada” iz Novog Sada, sa Novog naselja, u svim ovim sportovima. Na kraju sam odabrao rukomet zato što je pravi muški sport sa najviše kontakt fajta. Sport je izuzetno bitan faktor kod razvoja svakog deteta, jer izreka “U zdravom telu zdrav duh” ne postoji bez razloga. Sport kanališe negativnu energiju i uči te kako da pobeđuješ, kako da prihvataš poraze i boriš se kroz život.
WANNABE MAN: Zašto baš rukomet? Šta Vas je privuklo ovom sportu i po čemu je on za Vas poseban?
LJUBOMIR JOVANOVIĆ: Izabrao sam rukomet, jer su me profesori najviše forsirali kao levorukog igrača. Bio sam dobar, dosta sam se isticao i igrao za starije generacije. Tako se pokazalo da mi taj sport najviše “leži”.
