Postavljanje razgovora na temelju posla kojim se mi bavimo, kojim se bave naši prijatelji i članovi porodice, daje solidan teren za dalju priču, koja se neko vreme može kretati po tom terenu, ako se ispostavi da zapravo razgovarate o porodičnom poslu ili poslu u koji ste vi ili vaš sagovornik ušli sa grupom prijatelja.
Kad ustanovite zajedničko interesovanje, nećete morati da tražite novu temu, ali ako utvrdite da sagovornika treba podstaći i proširiti okvire razgovora, sledeće pitanje je čime se bavi van posla, koja su mu interesovanja i hobiji. Ovde su takođe velike šanse da pronađete zajedničko interesovanje i temu, ali da možda otkrijete i pravu strast vašeg sagovornika – možda on ne voli svoj regularan posao, ali veoma voli neki hobi.
Iako ste do sada postavili samo dva prilično konvencionalna pitanja, ako pažljivo slušate – a to je neophodan sastojak svakog smislenog razgovora – saznaćete mnogo o vašem sagovorniku. Kao i on o vama, ako pažljivo sluša kad govorite. Obratite pažnju na njegov govor tela i izraz lica – od čega mu pogled zablista, kad se mršti, da li živo gestikulira, ili su mu pokreti nervozni i sputani i saznaćete da li je istinski zagrejan za posao, da li je nesiguran i uplašen, ambiciozan i samopouzdan, ili neko ko želi da uči i radi i napreduje svojim zalaganjem. To su stvari koje želite da znate o nekome sa kim biste možda ostvarili poslovnu saradnju. Ali to su takođe i stvari koje želite da znate o svim ljudima koji vas okružuju, da biste znali od koga možete nešto da naučite i ko predstavlja pozitivan primer i ima dobru energiju.
