Ako te brine kako te drugi vide, treba da znaš da je spolja vidljivo samo deset odsto onoga kako se ti osećaš iznutra. Gledaj svoje slušaoce redom, kao da se svakom od njih obraćaš pojedinačno i hvataj kontakt očima. Razmišljaj o onome što govoriš, pa će tvoje ponašanje (kad zaboraviš na to) biti prirodnije.
Kako da govoriš? U skladu sa temom. U javnom nastupu treba izbegavati familijaran način govora. Poželjan je govor koji se uči, vežba i unapređuje.
Teoretski modeli javnog komuniciranja izgrađeni su u antičkoj Grčkoj, a prvi teoretičar jezika javne komunikacije bio je Aristotel. Kako odlike javnoga govora zavise od odnosa među učesnicima javne jezične komunikacije, razlikujemo tipove govora: politički, publicistički, sakralni. Među vrstama govora u antičkoj Grčkoj izdvajali su se savetodavni, govor pred sudom i pohvalni govor. Razlikujemo, takođe i spontani, nepripremljen govor, improvizovan govor koji se zasniva na ključnim tačkama, čitani govor i pripremljeni govor.
Ključ uspešnog javnog nastupa si ti sam – odnosno, tvoja ličnost, magnetizam, energičnost, pojava, ugled, inteligencija, mudrost, znanje, karakter, temperament, stil, glas, dikcija. Pred ljude izlaziš sa onim što jesi i svojom autentičnošću ostavljaš utisak. Korisno je imati u vidu da veliki deo utiska zavisi od neverbalne komunikacije – izraz lica prenosi 55%, glas 38%, a sama reč tek 7% informacije.
Takođe, treba da imaš u vidu da je količina informacija koju publika može da primi u punoj koncentraciji, veoma mala. Istraživanja pokazuju da imaš svega 20 minuta na raspolaganju da izneseš suštinu. Uvod je vrlo bitan, a tu se i javljaju najčešće greške – antički govornici su utvrdili da uvod treba da zauzima petinu ukupnog izlaganja.
