Kada je Zenon sa Kipra doživeo brodolom i nasukao se u Atini, nije očekivao da će mu se išta dobro dogoditi. Pošto je izgubio sve i nije znao šta da radi, otišao u knjižaru i brzo su ga privukla Sokratova učenja. Nakon što je proučio značajne filozofe svog vremena, odlučio je da svoju mudrost prenese drugima i tako je i rođena filozofija stoicizma. Zenonovo učenje brzo se proširilo i usvojili su ga i robovi i kraljevi. Međutim, tu se priča o stoicizmu ne završava. Vekovima kasnije, filozofija ostaje jednako važna i u modernom društvu. Ove stoičke prakse za napredak treba da počnete da praktikujete kako biste bili i srećniji i uspešniji.
Stoičke prakse za napredak
Razvijte interni lokus kontrole
Mnogo toga što se dešava u životu nije pod našom kontrolom. Stoici su prepoznali ovu nepobitnu istinu i i umesto da kukaju, usredsredili su se na ono što mogu da urade. Danas je lako biti frustriran. Čak i najmanja neprijatnost izaziva bes u nama. Međutim, nesreća proizilazi iz emocionalnog odgovora koji smo izabrali, a ne iz spoljašnjih okolnosti. Na nama je da ne dozvolimo da spoljašnji događaji utiču na naše stanje uma. Kada to internalizujemo, postaje jasno da imamo moć da budemo srećni bez obzira na životne okolnosti.
Cenite svoje vreme
Stoici su shvatili da je vreme naše najveće bogatstvo. Za razliku od bilo koje naše materijalne imovine, jednom izgubljeno vreme se nikada ne može povratiti. Stoga moramo nastojati da ga ne trošimo na nebitne stvari i ljude. Mislimo da imamo mnogo vremena, ali ga zaista nemamo.
Ne preuzimajte svoju sreću
Veliki deo onoga što radimo proizilazi iz naše iskonske potrebe da nas drugi vole i prihvate. Neodobravanje naše društvene grupe imalo je ozbiljne posledice u prošlosti. Verovatno bi značilo izgnanstvo i na kraju smrt u divljini. Ništa ni danas nije drugačije. Ali koliko vremena i truda trošimo pokušavajući da dobijemo odobravanje drugih? Koja je cena toga?
Trošimo novac koji nemamo da kupimo fensi stvari koje nam nisu potrebne, da bismo impresionirali ljude do kojih nam nije stalo. Ima li to smisla? Rimski državnik Katon je nastojao da živi život bez razmišljanja šta će drugi reći i misliti. Nosio bi najneobičniju odeću i šetao ulicama bez obuće. Imamo mnogo da naučimo od njega. Živimo život po pravilima svoje duše, a ne društva.
Ostanite fokusirani kada naiđete na prepreke
Savremeni kapitalizam nam je dao obilje opcija. Ovo je poznato kao paradoks izbora. Pošto je tako teško napraviti izbor, podrazumevani izbor je da se zadrži status kvo. Odlažemo donošenje odluke ili se bavimo sa više aktivnosti istovremeno. Rezultat je da nikada ni ne napredujemo. Stoici su isticali potrebu za svrsishodnim delovanjem, pa se ugledajmo na njih.
Nikad ne prestanite da učite
Jedna od Epiktetovih najvećih frustracija kao učitelja bilo je to što su njegovi učenici tvrdili da žele da budu poučeni, ali su potajno verovali da znaju sve. Današnje informacije ne samo da su nedovoljne za rešavanje problema sutrašnjice, već mogu biti i prepreka za oštrije razmišljanje. Nalazimo se u dobu u kojem smo samo na korak od poremećaja u praktično svakoj industriji.
Najsjajniji umovi današnjice provode dobar deo svog vremena čitajući. Oni razumeju da uvek postoji mudrost koju treba pokupiti, bilo iz prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Bilo bi mudro da i mi uradimo isto. Ostanimo večiti studenti.
Vodite dnevnik
Od mnogih stvari koje svakodnevno možemo da radimo, nijedna nije toliko važna kao samoposmatranje kroz pisanje. Čin samorefleksije tera nas da preispitamo sebe i svoje pretpostavke o svetu. Vođenje dnevnika jedna je od najefikasnijih tehnika za svesnost. Podstiče kreativnost, povećava zahvalnost i služi kao terapija. Vaše misli i osećanja postaju jasnija kada pišemo o njima. Stoici su toga bili svesni. Najmoćniji čovek u Rimskom carstvu, Marko Aurelije, odvajao je vreme da zabeleži svoja zapažanja i osećanja. Budite kao Marko Aurelije i daleko ćete dogurati!
Pročitajte i: Saveti terapeuta za muškarce koji nemaju bliske prijatelje
Naslovna fotografija: pexels.com
Marina Puzić
