Verovatno ste primetili da se pojedini ljudi lakše suočavaju sa životnim izazovima, da poseduju izvesnu snagu, koja im omogućava da se brže oporave i „stanu na noge“ posle teških perioda. Možda vas odlikuje ova vrsta stabilnosti, pa vas ljudi smatraju optimistom, koji se ne zadržava dugo na lošim mestima u sebi i u svom životu i stalno ide dalje, a možda poznajete takve ljude i voleli biste da imate njihovu snagu. Ako mislite da ih ništa ne pogađa, na pogrešnom ste putu – svakog normalnog nešto pogađa i samo su psihopate neosetljive. Snaga koju pokazuju je zapravo emocionalna otpornost, a to opet ne znači da se oni snažno opiru osećanjima ili da ih dobro prikrivaju, već da imaju zdrave mehanizme suočavanja.
Odakle dolazi ta sposobnost? Iz odrastanja u zdravoj porodici? Vrlo verovatno. Ali, nije obavezno.
Možda niste imali tu sreću da odrastete u porodici koja vam je obezbeđivala sigurnu vezanost i ispunjavala emocionalne i druge potrebe, ali kao odrasla osoba, zainteresovana za lični rast i razrešavanje trauma i emocionalnih povreda iz detinjstva, možete da izgradite sebe od temelja. Emocionalna otpornost se može naučiti i steći.
Čime se odlikuje visoka emocionalna otpornost
Visok nivo emocionalne otpornosti tiče se sposobnosti osobe da se prilagodi, oporavi od povreda i raste, suočena sa nedaćama, traumama i izvorima stresa.
Emocionalno otporni ljudi pokazuju zavidnu sposobnost da se oporave od neuspeha, da održe svoje mentalno blagostanje i nastave da efikasno funkcionišu, uprkos otežavajućim okolnostima.
Otporne osobe često raspolažu kombinacijom psiholoških osobina, mehanizama suočavanja i veština rešavanja problema, koja im omogućava da se snalaze kroz sve životne izazove.
One zadržavaju pozitivnu perspektivu, imaju snažan osećaj samoefikasnosti i sposobne su da pronađu smisao i svrhu u suočavanju sa teškoćama. Pored toga, otporne osobe često imaju snažan sistem podrške i spremne su da zatraže pomoć kada im je potrebna, što dodatno osnažuje njihovu sposobnost da prevaziđu prepreke i napreduju, suočavajući se sa teškoćama.
Iskustva iz detinjstva i emocionalna otpornost
Iskustva koja proživljavamo u formativnom periodu utiču na našu sposobnost da se nosimo sa životnim izazovima kada odrastemo. Istraživanja pokazuju da osobe koje su doživele traumu u detinjstvu (zlostavljanje, zanemarivanje ili značajan gubitak), teže razvijaju emocionalnu otpornost.
Traume i povrede iz detinjstva utiču na veštine suočavanja, samopouzdanje, kao i na sposobnost formiranja zdravih odnosa. Deca koja odrastaju u nestabilnom ili nasilnom okruženju mogu usvojiti negativna uverenja o sebi i svetu oko sebe, što im otežava razvoj psiholoških resursa koje traži emocionalna otpornost. Ipak, iako traume iz detinjstva otežavaju izgradnju otpornosti, one ne određuju sudbinu – mnogi koji su imali traumatično detinjstvo, razvijaju visok nivo otpornosti, najčešće kroz kombinaciju podržavajućih odnosa, terapije i ličnog rasta.
Faktori kao što su sigurna vezanost za roditelje, funkcionalni porodični odnosi i prisustvo pozitivnih uzora, mogu pomoći u ublažavanju uticaja trauma i povreda iz detinjstva i podstaći razvijanje otpornosti i podstaći usvajanje zdravih životnih stilova i strategija suočavanja.
Ali, to se često ne dešava. Ipak, nezdravo porodično okruženje ne utiče isto na svako dete – emocionalna otpornost se javlja u spektru i možete se nalaziti negde na sredini, što znači da vaša otpornost nije visoka, ali nije ni niska.
Jakna i rolka: Reserved, Naočare: Optiplaza
Pročitajte i ovo: Kako potiskivanje emocija utiče na muškarce
Pokazatelji niske i visoke otpornosti
Da biste procenili gde se nalazite u spektru emocionalne otpornosti, procenite sebe na osnovu pokazatelja visokog i niskog nivoa otpornosti.
Nizak nivo otpornosti se iskazuje kroz poteškoće u suočavanju sa promenom i neizvesnošću, teško oporavljanje od neuspeha, preplavljenost manjim stresorima, negativan samogovor i samookrivljavanje, izbegavanje izazova ili novih iskustava, poteškoće u održavanju zdravih odnosa, teškoće u regulaciji osećanja (napadi besa ili anksioznosti), nezdrave mehanizme suočavanja (zloupotreba supstanci, samopovređivanje), nedostatak samopuzdanja i samopoštovanja, teškoće u prilagođavanju novim situacijama i okruženju, uporno osećanje bespomoćnosti i beznađa…
Visoka emocionalna otpornost se iskazuje kroz dobro prilagođavanje promenama, brz oporavak od neuspeha, održavanje pribranosti pod pritiskom, pozitivan samogovor i samorefleksiju, prihvatanje izazova i novih iskustava, izgradnju i održavanje zdravih odnosa, efikasnu regulaciju emocija, korišćenje zdravih mehanizama suočavanja (briga o sebi, svesnost), snažan osećaj samopouzdanja i samopoštovanja, pronalaženje smisla u životu, čak i u teškim vremenima, održavanje nade i optimizma…
Kako da izgradite emocionalnu otpornost u odraslom dobu
Razvijte sistem podrške
Ako vam je nedostajala podrška tokom odrastanja, da biste razvijali i negovali sistem podrške u odraslom dobu, počnite tako što ćete identifikovati i održavati pozitivne odnose u svom životu. Pridružite se klubovima, pohađajte radionice, uključite se u volonterski rad u zajednici, kako biste proaktivno uspostavili nove veze. Potražite mentore i vežbajte ranjivost u odnosima, da biste produbili povezanost.
Postavite zdrave granice i pronađite stručnu podršku, koja će vas voditi kroz izgradnju značajnih veza. Negujući iskrene odnose podrške, stvorićete mrežu ljudi koji mogu da vas ohrabre tokom izazovnih vremena.
Brinite o sebi
Briga o sebi je postala pomalo zbunjujuć pojam u oblasti mentalnog zdravlja, jer se često izjednačava sa usvajanjem i negovanjem zdravih navika i zdravog stila života. I to jeste veliki deo brige o sebi, ali nije sve. To su i sadržaji koje konzumirate na dnevnom nivou, knjige koje čitate, vođenje dnevnika, meditacija, otvoreni razgovori sa bliskim osobama, afirmacije, duhovnost, terapija…
Pronađite ono što radi za vas i što vama daje osećaj da ste povezani sa sobom, prisutni i uključeni u središte svog života.
Usvojte razvojni mentalitet
Umesto da izazove vidite kao prepreke i sebe osuđujete za nesposobnost da ih prevaziđete, proširite perspektivu i nastojte da ih shvatite kao prilike da nešto naučite, saznate o sebi, da rastete i razvijate se. Kada se suočite sa neuspehom, nemojte biti strogi prema sebi, setite se da vas to ne definiše i da je neuspeh koji ste doživeli samo smernica za sledeći put. Tako se gradi emocionalna otpornost – kroz razvijanje radoznalosti i stava „baš da vidim šta će da se desi, kad se nađem u toj situaciji“. Svaka greška je šansa za rast, a svaka prepreka poziv za usavršavanje.
Emocionalna otpornost i puštanje
Naučite da pustite stvari – ljude, razmišljanja, osećanja – koje vam više ne služe. Bilo da je u pitanju neka greška iz prošlosti, toksična veza ili ograničavajuće uverenje, držanje ovih tereta vas samo vuče na dole.
Da biste se oslobodili, vežbajte prepoznavanje, priznavanje i prihvatanje svojih osećanja. Učite da svesno i namerno preoblikujete svoje misli, fokusirajte se na sadašnji trenutak, da biste prekinuli vrtlog overtinkovanja i anksioznosti, praktikujte aktivnosti brige o sebi koje vas raduju i opuštaju.
Niko ne može da otpušta stvari „na dugme“ – to je proces, koji zahteva strpljenje, samosaosećajnosti i spremnost prihatanja promene. I zahteva vežbu.
Emocionalna otpornost kojoj težite je transformativno putovanje kroz koje se postepeno osnažujete, postajete objektivniji, snažniji i lakše se suočavate sa izazovima. Ono se verovatno neće završiti dok ste živi, jer spada u lični razvoj, koji se odvija dokle god možete da razmišljate, shvatate i menjate se. Što ste duže na tom putu, sve ste zadovoljniji sobom, sve više puštate i prihvatate, imate sve više razumevanja za sebe i svet oko sebe i pronalazite sve više dobrih stvari u svom životu.
Pročitajte i ovo: 4 načina da bolje upravljate emocijama na poslu
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Đorđe Đoković
