Ne morate imati prirodne predispozicije da biste se bavili nekom borilačkom veštinom – nisu vam potrebne dugačke noge, kao što ih imaju atletičari, ne morate da budete visoki kao košarkaši, niti hitri kao fudbaleri, čak ni skloni kombinatorici i razmišljanju kao šahisti.
Možete da budete ćelavi, krupni i debeljuškasti i da nosite haljine i vitlate motkama – niko to neće smatrati čudnim, ako obučete odgovarajuću opremu i zauzmete stav.
Svaki muškarac kostimiran za neki borilački sport izgleda graciozno i dostojanstveno, kao samuraj, kao Buda, ili barem sledbenik neke duboke filozofije.
Činjenica da dobro izgledate u opremi za kendo ili kung fu, kako god inače izgledali u farmericama i majici, sasvim je dovoljna da se dobro osećate – uvek, a ne samo kad trenirate.
Da, samopouzdanje. Nema bolje prevencije protiv stresa, nego što je svest o tome da zauzimate svoje mesto i da se dobro osećate na njemu – a vaše mesto je, pre svega, vaše telo.
