Zatim, na treninzima vam se niko neće smejati ako ste smotani. Vežbaocima ispadaju mačevi iz ruku, sapliću se o haljine, gube ravnotežu i padaju, a padaju i nespretni udarci od kojih ostaju modrice. Naučićete da je to stvar vežbe. Kad pogrešite, stanete i povučete se, pa uradite vežbu ispočetka. Osim tehnike sporta, tako se vežba karakter. Usput ćete naučiti da se koncentrišete i usmeravate svoju pažnju kako hoćete, naučićete da pratite protivnika i da plešete sa njim u borbi. Ako vas pobede na poene ili vas obore na pod i uvrnu vam ruku, poštovaćete ih zbog brzine i veštine i smatraćete ih svojim učiteljima, a ne protivnicima.
Vremenom, usvojićete filozofiju borilačkih sportova kao način razmišljanja i ponašanja koji vam pomaže da izađete na kraj sa slabostima i sa svim onim što se inače trpa u kantu za đubre poznatu kao ljudska priroda.
Pritisnuti tom gomilom otpadaka, podležemo stresu, a muški način kanalisanja stresa je prepuštanje besu.
Kad besnite, čini vam se da nešto činite, da manifestujete mušku silovitu prirodu i da nešto i postižete – da vam se drugi sklone s puta i da zaćute.
Ali oni to ne čine iz poštovanja (sećate se, poštovanje protivnika) nego zato što misle da ste budala i da je pametnije pomeriti se.
Reč “bes” koren je pojma “bespomoćnost”.
U besu nema moći. Nego nemoći.
