Opis života koji je umeo da pruži, u stvari je posebnost koja ga je izdvojila nad drugima i predstavila svetu kao jednog od onih koji su izmenili epohu u kojoj su stvarali: “Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi i velikog, mekog trbuha između ispupčenih kukova, žena vitkih ruku i bujnih bedara, poluzatvorenih očiju, koja nas na divan, podrugljiv način izaziva i traži da joj se najsvesrdnije predamo, polažući pravo na puni napon naše muškosti koja pred njom pobedi ili propadne – propadne, mladi čoveče, shvatate li šta to znači? To je poraz osećanja pred životom, to je nesposobnost za koju nema milosti, ni sažaljenja, ni uvaženja.”
Da čovek nije jedinka na svetu, odlično je pokazao u jendoj rečenici: “Čovek ne živi samo svojim ličnim životom kao jedinka, već, svesno ili nesvesno, i životom svoje epohe i svojih savremenika.”
Često je pisao o ljubavi kao osećanju koje je čoveku najprirodnije i najneophodnije, pa usled toga se moraju i neki citati o njoj izdvojiti.
“Ljubav je izvod iz strasti.”
“Ljubav je, a ne razum, ta koja je jača od smrti.”
“Telo, ljubav, smrt – to troje čine samo jedno. Jer telo je bolest i požuda, a ono nam donosi smrt. Da, oboje je puteno, i ljubav i smrt, i u tome je njihov užas i njihova magija … O, čarobna organska lepoto, koja se ne sastojiš ni iz uljane boje ni iz kamena, već iz materije žive i raspadljive, pune grozničave tajne života i truljenja.”
