Pomenuh prijatelju da sam gledala film, a on reče da ne sme da ga gleda. “Strah me onog čoveka. Bojim se da će mi ući u glavu i ne znam šta će posle da bude.” Kad poznaješ nesreću, kad si boravio na dnu pakla i nekako iščeprkao sebe otud, taj strah je realan. A Phoenix mu daje telesni oblik. U jednom trenutku, Džoker kaže da u celom svom životu nije bio srećan ni u jednom jedinom trenutku i nema ko se nije smrz’o zbog te izjave. Ne možete da ga ne simpatišete, da ne poverujete u njegove tripove, da ne saosećate sa njim. Ali, razlika između normalnog čoveka, koji je nesrećan, uplašen i potlačen i psihopate je u tome što normalan čovek ne upotrebi pištolj. Uopšte ga i ne nosi. Film je dosledno pratio dramske standarde, tipa “pištolj koji se pojavi u prvoj sceni, u poslednjoj mora da opali” – nije se pojavio baš u prvoj, ali je zato mnogo puta opalio u brojnim scenama do kraja.
Kao što je Rami Malek prošle godine razvalio igrajući realnog rok-heroja, Freddyja Mercuryja, tako je Joaquin pokidao igrajući izmišljenog anti-heroja, Jokera. Ni jedan ni drugi film nije za klince, niti za zabavu, nego za proživljavanje i preispitivanje sopstvene perspektive i stavova u odnosu na genijalnost, u njenim najmračnijim aspektima samouništenja i destrukcije.
Naslovna fotografija: instagram.com/jokermovie
Aleksina Đorđević
