Osim što je aktuelna trka za Belu kuću zanimljiva celom svetu, predsednički izbori u Americi tema su mnogih zanimljivih političkih drama, komedija i dokumentaraca. Koji su najbolji filmovi o američkim izborima?

Podsećamo vas na neke od najboljih filmova sa ovom temom, dok se poigravamo mišlju kako bi ona bila predstavljena u domaćoj kinematografiji.

Najbolji filmovi o američkim izborima: Top 10 ostvarenja

„Primary Colors“ (1998), režija Mike Nichols

Jedan od najboljih ali i najmanje poznatih filmova Mikea Nicholsa, sa fantastičnim scenariom Elaine May, satira je koja prati neprikrivenu izmišljenu verziju Billa Clintona kroz predizbornu kampanju, na njegovom putu ka Beloj kući.

John Travolta je neobičan, ali briljantan izbor za ulogu  Jacka Stantona, šarmantnog južnjačkog guvernera koji uspeva da se izvuče iz svih neprijatnosti. Travolta je „uhvatio“ Clintonovu harizmu i empatiju bez karikiranja, a njegovu suprugu Susan igra Emma Thompson. Film zalazi iza kulisa, dok kampanja pokušava da suzbije glasine (neke istinite, a neke ne), o ženskaroškim sklonostima favorita. Na vrlo duhovit način, film otvara fundamentalno pitanje savremene politike – da li predsednički izbori opravdavaju malo spinovanja i podmetanja, ako to doprinosi onome što je najbolje za USA i Belu kuću?

„All the President’s Men“ (1976) – Alan J Pakula

Jedan od najvećih filmova našeg vremena, „Svi predsednikovi ljudi“ u centru pažnje ima novinare Washington Posta, koje igraju Robert Redford i Dustin Hoffman, koji pronalaze istinu iza afere Watergate i zataškavanja koja su dovela do ostavke Richarda Nixona. Istraga korupcije iza Nixonove kampanje 1972. godine, krajnje je napeta i uznemirujuće aktuelna i danas.

„Wag the Dog“ (1997) – Barry Levinson

Ova satira iz devedesetih u doba veštačke inteligencije i sporova oko razaznavanja činjenica deluje aktuelnije nego ikada, a Robert De Niro kao Conrad Brean, konsultant u kampanji koji je pozvan kada počne da se priča i predsednikovoj aferi sa mladom ženom, dve nedelje pre izbora, koji treba da ga zadrže na funkciji. Bizarna zanimljivost je to da je film objavljen mesec dana pre nego što je izbio Clinton-Lewinsky skandal. Da bi spasao kampanju, Brean angažuje holivudskog producenta –  koga urnebesno briljantno tumači Dustin Hoffman – da snimi (fabrikuje) dokaze o ratu sa Albanijom, koji se nije desio. Gledali ste? Gledajte ponovo, iz svežije perspektive.

„The War Room“ (1993) – DA Pennebaker i Chris Hegedus

Revolucionarni dokumentarac rediteljskog tandema, zasnovan je na neverovatnom pristupu iza kulisa prve Clintonove kandidature i predstavlja stvarnu verziju prvog filma sa ovog spiska, „Primary Colors“. Centralni likovi su strateg James Carville i komunikacioni direktor George Stephanopoulos sa svojom nevinom baby facom, mnogo pre nego što je postao voditelj vesti. Stephanopoulos je viđen kako gasi medijske požare, uključujući i telefonski razgovor u kome kaže novinaru koji radi na glasinama o Clintonu da će izgledati glupo i neće imati budućnost, ako napiše tu laž, zvučeći kao da je taj odgovor činjenica, a ne pretnja (konkretna glasina je odavno diskreditovana). Film je uzbudljiv jer nosi mladalačku energiju kampanje koja se odvija vođena nadom i adrenalinom.

„The Best Man“ (1964) – Franklin J Schaffner

Henry Fonda igra Williama Russella, iskusnog državnog sekretara, koga jedan od njegovih pristalica naziva jajoglavim. „Mislite li da ljudi nemaju poverenja u intelektualce poput vas, u politici?“, pita ga jedan novinar. Predsednički izbori postaju balansiranje na oštrici noža i svaki kandidat ima neku prljavštinu o ostalima, ali, da li će to upotrebiti? Film je pun intriga i pitanja koja traže da se nad njima duboko zamislite.

Pročitajte i ovo: 6 najpotcenjenijih uloga Joaquina Phoenixa

„State of the Union“ (1948) – Frank Capra

Ovu snažnu, ali malo poznatu dramu sa Spencerom Tracyem i Katharine Hepburn režirao je Frank Capra, a njen oštar cinizam prema političkom procesu daje mu posebno svežu notu. Tracy igra uspešnog biznismena Granta Matthewsa oženjenog sa Mary (Hepburn) i umešanog u aferu sa politički ambicioznom novinskom naslednicom, koju igra Angela Lansbury. Ona koristi svoj novac i uticaj da postavi Granta na čelo Bele kuće, a priča prati Marynu povređenost i razočaranje kada shvati da je korišćena kao rekvizit za kampanju. Uprkos idealističkom kraju, film govori o zavodljivosti moći i kompromisima koje nose predsednički izbori.

„The American President“ (1995) – Rob Reiner

Romantizovana priča za koju je scenario napisao Aaron Sorkin, u kojoj  Michael Douglas glumi predsednika udovca i samohranog oca koji se kandiduje za predsedničke izbore i usput zaljubljuje u ekološku lobistkinju koju šarmantno igra Annette Bening. Savetnici mu govore da se drži dalje od nje, a rivali počinju da ga napadaju. Martin Sheen igra njegovog šefa osoblja i najboljeg prijatelja, a priča ističe idealizam kandidata koji želi da učini nešto dobro i vredno, što ovaj film razlikuje od drugih, tipičnih skeptičnih filmova iz devedesetih.

„The Ides of March“ (2011) – George Clooney

Dinamičan film sa Ryanom Goslingom i Clooneyem (koji potpisuje i režiju) u glavnim ulogama nije ostavio neki veliki utisak kada se pojavio, možda zato što je priča sa notom Clintonovih seks-skandala delovala istrošeno u Obaminoj eri. Iz sadašnje perspektie, priča se uklapa u temu izgubljene političke nevinosti koja se stalno provlači kroz ovakve filmove i aktuelizuje pitanje da li politika neminovno korumpira ljudskost.

„Game Change“ (2012) – Jay Roach

Da nije tako smešno, bilo bi tužno, zbog teme zasnovane na činjenicama o tome kako je kampanja John McCaina odabrala za guvernerku Aljaske Sarah Palin, za svoju kandidatkinju 2008. godine. Ciničan, nasumičan potez, koji je odskočio na sve moguće načine. Roachova komedija apsurda odvija se bez greške – Julianne Moore tumači neverovatno verodostojno igra neiskusnu i neupućenu Palin koja se neumitno kreće kroz svoj debakl, na način koji izaziva simpatiju.

„Head of State“ (2003) – Chris Rock

Obama na čelu države bio je samo sjaj u očima entuzijasta, kada je Chris Rock napisao, režirao i glumio u ovoj komediji ulogu Maysa Gilliama, skromnog lokalnog političara u Vašingtonu, koga demokrate regrutuju kada njihov kandidat umre neposredno pred izbore. I to je trik – političari žele zasluge za kandidovanje crnog kandidata koji će sigurno izgubiti, dok čuvaju mesto sa nekog od svojih insajdera u sledećem mandatu. I, naravno, potpuno se prevare u toj proceni, jer je Mays sjajan momak, iskren, stvaran i povezan sa radnim ljudima. Pitanje je može li pobediti onaj ko govori istinu? Zabavan film, koji vredi pogledati.

Pročitajte i ovo: 5 najboljih uloga Leonarda DiCaprija koje nisu bile nominovane za Oskara

Naslovna fotografija: instagram.com/jeanfrancoislhomme

Đorđe Đoković

 

Comments