Da li stojite nepomični, anestezirani i polumrtvi, svedeni na tesan krug dnevnog funkcionisanja, zatvoreni spolja samim sobom, koji je zatvoren iznutra? Dupli kavez, iza čijih rešetaka duša stenje u mukama. Vrištala bi, ali nema snage, očajanje ju je gotovo iscrplo. Nema ljubavi, nema strasti, nema avanture, niko ništa ne traži od vas, a ni vi više ništa ne tražite od sebe. Puštate korenje i drvenite, istovremeno truleći iznutra, dok vam krošnja po inerciji lista, zeleni, cveta, ploduje… Tužni ste, pakosni ste, besni ste, nepokretni ste i sve te emocije samo hrane trulež. Pružite to čvornovato stopalo, po cenu da vam kora popuca i svi otrovi krenu da cure napolje.
Malo ćete biti grozni i nepodnošljivi, cmizdravi i šizofrenični, ali već ćete se i od toga osećati duplo življe nego dok ste samo drveneli i izumirali lagano. Nije važno da li ćete postići bogznašta, tojest, sigurno nećete – jer ste u svojoj mašti smislili sjajne i divne stvari kojih ste dostojni poput kralja, ali koje treba da vam se posluže na zlatnom pladnju, uz sve počasti. To se neće desiti. Ali ako počnete da se smejete i plačete, padate i ustajete, pokušavate i grešite i opet pokušavate i da osećate istinsko ispunjenje zbog malih stvari koje ste ostvarili i postigli, već ste zakoračili putem na kome nema odustajanja i povlačenja u kavez. Jer sada znate da tamo niste bezbedni od povreda, nego od radosti.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu!
