Šta je ono što ti lično voliš da čitaš? I s obzirom na prethodnu činjenicu, koliko druge književnike utkaš u svoj rad?
Osim što pisanje za mene ima terapijsku funkciju, ono takođe predstavlja ujedno i priliku da zapodenem dijalog s piscima i misliocima koje volim i koje stalno iznova čitam. U romanu ne samo da ne krijem divljenje prema svojim uzorima, nego ponekad čak vodim i opširne razgovore s njima, tumačeći njihove misli i njihova dela. Imao sam 19. godina kada sam prvi put pročitao Uelbekovo “Proširenje područja borbe”. Od tada se ne rastajem od Uelbeka koga u poplavi raznoraznih profesionalnih skribomana i storitelera smatram istinskim piscem i dijagnostičarem našeg doba. S druge strane, stoji Dostojevski, čije sam velike pozne romane počeo da čitam u zrelijim godinama. Susret s njim je za mene bio pravi duhovni šok. Može se reći da sam ja neko ko čita Dostojevskog i ko u pauzama ponekad stigne da pročita i još ponešto.
Ne možemo da zaobiđemo malo priče o modi. Književnici su često bili poznati po vrlo autentičnom izgledu, kako bi opisao svoj stil? Šta je ono što ti voliš da nosiš?
Doktor Astrov u “Ujka Vanji” kaže da na čoveku sve treba da bude lepo: i lice, i odeća, i duša, i misli. Može se reći da sam ovom principu veran onoliko koliko mu je bio veran i sam Čehov (smeh).
Koji su tvoju naredni planovi? Da li je možda u procesu nastanka neko novo delo?
Kao profesor filozofije i kao ponosni otac desetomesečnog sina ne mogu da kažem da imam vremena za pisanje koliko mi je potrebno. Za rad mi je potrebna potpuna izolacija. Zato ponekad maštam o boravku na selu koji bih iskoristio za pisanje. Trenutno ne mogu sebi da priuštim taj luksuz.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Slobodan Veličanin
