U vremenu kada svi govore o brzom životu, o tome da jedan dan ne traje mnogo, Vi ste napisali “Pohvalu sporosti” ( In Praise of Slow). Koja je bila Vaša namera pisanja ove knjige i da li je ispunila Vaša očekivanja?
Imao sam jednostavan, ali ambiciozan cilj sa ovom knjigom, da ljudi zastanu i razmisle o brzini svog života. Knjiga je premašila sva moja očekivanja. Ceo pokret Usporavanja je izrastao u nešto mnogo veće i to brže nego što sam ikad mogao da zamislim. Kada sam dobio ideju da tu promenu koju želim da pokrenem nazovem “Pohvala sporosti” pretražio sam taj termin preko Google-a i dobio nula povratnih rezultata. Danas ako pretražite ovaj termin, dobićete preko 600,000 rezultata! Sada postoje pokreti kao što su “Sporo putovanje”, “Spor dizajn”, “Spor copywriting“, “Spora nauka”, “Sporo roditeljstvo”, “Sporo obrazovanje”, “Sporo življenje”, “Spori parkovi”, “Spore biblioteke”, “Spora umetnost”, “Spora moda” i deluje da lista ide u nedogled. IBM je pokrenuo pokret sporog e-mail-a. A tu su i brojna udruženja koja se bave “sporom modom”. Stalno me kontaktiraju studenti koji posvećuju svoje istraživačke i master radove nekom delu “sporog” pokreta bilo da je to u urbanizmu, medicini, putovanjima ili dizajnu.
Čak su i kompanije počele da “uskaču” u celu priču. Firme koje su otvorenih i naprednih shvatanja širom celog sveta, traže i pronalaze načine da pomognu svojim zaposlenima da uspore. Tako što im, recimo, daju više kontrole nad sopstvenim rasporedima kako bi mogli da rade brzinom koja im najviše odgovara, radeći brže ili usporavajući kad osete da ih je stigao umor. Ili, tako što ograničavaju radno vreme. Ili tako što odvajaju prostorije u kojima se zaposleni mogu opustiti i odomoriti, vežbati jogu, imati masažu ili imati popodnevnu dremku. Taj bum do kog je došlo kada je reč o meditaciji i radu stvara sa svešću, a u poslovnom svetu je samo još jedan pokazatelj da se svet biznisa osvešćuje kada je u pitanju moć i mudrost usporavanja.
Najuzbudljivija stvar jeste da sve veći broj ljudi koristi ideje “Sporosti” u svojim svakodnevnicama. Svakog dana, dobijam poruke ljudi sa različitih krajeva sveta koji su pročitali knjigu, koji mi govore kako je usporavanje promenilo njihov život, karijere, porodice i kompanije. I ovo je ključno, time što pričamo o tome kako usporavanje zaista deluje, pokret pomaže i drugima da se odluče na taj korak. Svi se mi plašimo usporavanja, te dobijamo podstrek i samopouzdanje da učinimo taj korak kada o tome pričaju svi.
Koji je pravac vašeg delovanja na druge, šta je ono što želite da postignete?
Tako što pišem, držim govore i predavanja, dajem intervjue medijima, a učestvujem i u TV i radio emisijama. Danas mi je to mnogo lakše nego pre 10 godina. Svet se promenio i ljudi danas razumeju moć, mudrost i lepotu usporavanja.
Kada smo već u celoj priči o sporosti, smatrate li da u današnjem svetu može da se živi usporenijim tempon?
Definitivno! Brzina se često smatra najboljom taktikom, posebno na poslu. Ali kada svaki trenutak postane trka protiv sata, kada zaboravimo kako da usporimo, postoji cena koju ćemo platiti kad tad. Sve u našim životima pati, naša ishrana i zdravlje, naše veze – partnerske i prijateljske, naša sposobnost da stvaramo, budemo inovativni i da razmišljamo o stvarima koje nam se dešavaju. Neke stvari su jednostavno bolje i kvalitetnije kada se dešavaju sporo. Uzmite slušanje kao primer. Bez obzira u kakvoj ste žurbi, nikad ne možete da slušate nekog brže. Morati usporiti i biti u brzini vašeg partnera ili kolege kako biste razumeli ono što se govori i povezali se sa drugom osobom. Sve više ljudi usporava i nalazi da zbog toga sve rade bolje i kao rezultat uživaju više.
