Bol u vratu i ramenima je u savremenom načinu života vrlo česta pojava, naročito kod ljudi koji doživljavaju visok nivo stresa. Kad ste opterećeni i zabrinuti, to breme prosto osećate fizički – napetost koju doživljate, odražava se na vaše držanje, i ramena i vrat se zatežu kao da zaista nosite teret, a da toga uopšte niste svesni.
Kako stres izaziva bol u vratu i ramenima
Neurološki i hormonski sistemi se aktiviraju kada doživljavate stres, u bilo kojoj oblasti života (posao, novac, veza, žurba, rokovi…), oslobađajući hormone kao što su adrenalin i kortizol, koji izazivaju fizičke simptome. Reakcija na stres može izazvati ubrzano lupanje srca, povećan krvni pritisak, otežano disanje, gastrointestinalni distres. Takođe, stres snažno utiče na mišićni sistem, izazivaju stezanje i skupljanje, a vrat i ramena su mesta na kojima se mišići najčešće stežu usled stresa. Što je viši nivo stresa i duže ostajete u stanju napetosti, više će vas boleti vrat i ramena.
Simptomi stresa u vratu i ramenima
Stres koji se manifestuje kroz napetost i bol u vratu i ramenima, može izazvati niz neprijatnih osećaja. Opet, svaka osoba doživljava simptome stresa i napetosti na jedinstven način, ali oni se najčešće manifestuju kroz probodni bol u vratu i osećaj napetosti u ramenima, ukočenost vrata, nelagodnost kada okrećete glavu i osećaj zatezanja. Neprijatne senzacije se mogu proširiti i možete osećati i bol u leđima, kao i napetost i stezanje vilice. Ljudi kojima se stres nakuplja vratu i ramenima, mogu često patiti od glavobolje i biti skloni tenzijskim glavoboljama i migrenama.
Pročitajte i ovo: Prednosti joge – bolja kondicija i bolji seks (i mnogo više od toga)
Kako da ublažite bol u vratu i ramenima
Kad osećate bol u vratu i napetost u ramenima, koji su izazvani stresom, upravljanje stresom je jedan od najmoćnijih načina za smanjenje ovih simptoma. Ipak, ima mnogo efikasnih načina za rešavanje stresa.
Telesne vežbe
Vežbanje efikasno smanjuje stres – oni koji redovno vežbaju mogu imati niže otkucaje srca i stabilnije raspoloženje od ljudi koji vode sedeći način života. Samo 30 minuta dnevno bilo koje vrste pokreta u kojima uživate može napraviti razliku – istraživanja pokazuju da joga vrlo efikasno smanjuje nivo stresa. U jogi, mnogi položaji su osmišljeni da istegnu i opuste mišiće celog tela, pa i vrata i ramena, kako bi se smanjila napetost i pospešila cirkulacija i pravilno kretanje energije kroz telo.
Meditacija
Meditacija vam može pomoći da upravljate stresom, prepoznajući svoje okidače i otpuštajući misli i osećanja koja se vezuju za stres i imaju tendenciju da rastu. Meditacija opušta telo i um i automatski pomaže da se smanji bol u vratu i ramenima.
Istraživanja su pokazala da su ljudi koji su učestvovali u šestonedeljnom programu meditacije svesnosti iskusili smanjen nivo stresa, kao i povećano angažovanje na poslu.
Dobar san smanjuje stres i bol u vratu
Verovatno ste svesni da dovoljno sna povećava nivo energije i sposobnost koncentracije – kao što znate i da povećan nivo stresa može otežati zaspivanje i održavanje kontinuiteta sna. Isto tako, nedostatak sna sam po sebi može doprineti povišenom stresu. A povišen stres izaziva napetost i bol u vratu i ramenima. Dakle, jednostavna navika redovnog osmočasovnog noćnog spavanja, može ublažiti stres u vašem životu.
Takođe, uverite se da imate dobar jastuk i krevet, jer oš položaj prilikom spavanja može dovesti i do lošeg sna i do kočenja i bolova.
Psihoterapija
Terapija pomaže da se nosite sa mentalnim stanjima, emocionalnim povredama, prevazilaženjem trauma – ali ne morate imati ozbiljne probleme, da biste imali koristi od terapije. Odlazak na psihoterapiju pomoći će vam i da bolje upravljate uobičajenim životnim stresovima koji karakterišu vašu svakodnevicu.
Razne vrste terapija koje pomažu da upravljate stresom, rade tako što vas čine svesnijim svojih misli i toga kako one utiču na vaša osećanja i fizičke reakcije na stres. Svesnost pomaže u svemu, pa i kod napetosti i bola u ramenima i vratu.
Pročitajte i ovo: Pecanje kao terapija – neverovatni benefiti koje ima po naše zdravlje
Naslovna fotografija: pexels.com
Đorđe Đoković
