Realnost svakodnevice ukazuje na činjenicu da je zadatak zaštite, upravljanja i održavanja vašeg mentalnog zdravlja u najvećoj meri vaša lična odgovornost. A briga o mentalnoj stabilnosti nije samo terapija, praktikovanje meditacije, ili ispijanje propisanih lekova bez zloupotrebe – tu su i loše i nezdrave navike koje ne preispitujete, ili smatrate da možete sebi da ih dopustite.
Niko ne želi svesno da ima probleme sa mentalnim zdravljem i život stalno iskušava našu otpornost (i nudi nam prilike da je ojačamo). Pun je uspona i padova, iako su to za neke ljude samo padovi, sa kojima se celog života bore, da bi se vratili tek na ravnu liniju preživljavanja. Ponekad se zdravim ljudima dešavaju katastrofalne stvari koje ih potresaju iz temelja i stvaraju traume. Ponekad, pritisak ne popušta i samo se nastavlja kroz produžene životne borbe i izazove. Svi poznajemo takve periode stresa, kroz koje se pitamo da li ćemo uspeti da sačuvamo zdrav razum i kojih se prisećamo sa čuđenjem kako nam je uspelo.
Svi smo ranjivi, podložni stresu, svi imamo tačku pucanja. U tom smislu, briga o mentalnom zdravlju je preventiva – čuvanje stabilnosti, koja će nam poslužiti u trenucima kriza i stresa. A nezdrave navike nisu preventiva, nego nebriga.
Ponašanja i nezdrave navike koje narušavaju mentalnu stabilnost
Izolacija
Izolacija je odvojenost od ljudi, od društvenog života i interakcija. Naučnici su u nekim istraživanjima primetili da izolacija fizički menja mozak kod laboratorijskih životinja. To znači da se mozak smanjuje, što može dovesti do drugih abnormalnosti sličnih onima kod ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti. Izolacija spada u nezdrave navike koje povećavaju rizik od stresa, anksioznosti, depresije, usamljenosti, srčanog i moždanog udara.
Iako je preporučljivo prekinuti nezdrave društvene interakcije, ključno je da s vremena na vreme održavate zdrave interakcije i da imate i negujete bliske odnose.
Multitasking i preopterećenost
Ljudima multitasking nije prirodan, ali kada smo prezauzeti, prinuđeni smo da obavljamo više stvari odjednom, odnosno, da delimo pažnju i „skačemo“ sa jedne stvari na drugu, brzo menjajući fokus. Ovo je vrlo naporno, ako ne i sasvim neizvodljivo i redovno rezultira konfuzijom. Ako započnete tri stvari odjednom (a kamoli više od toga), u nekom trenutku ćete se prebaciti sa jedne na drugu aktivnost i zaboravićete da se vratite i nastavite (ili završite) ono prethodno. Neke stvari je moguće raditi u fazama – tada možete završiti jednan deo jedne stvari, pa preći na jedan deo druge, a zatim se vratiti na drugi deo prve stvari – ali to je komplikovano i iscrpljujuće. Kada ste prinuđeni da multitaskujete, to znači da je neophodno da se rasteretite i postavite prioritete, kako ne biste sagoreli. Nezdrave navike rada pod prevelikim opterećenjem dovode do sagorevanja.
Pročitajte i ovo: Odmor od tehnologije za bolje mentalno zdravlje
Potiskivanje misli i osećanja
Nezdrave navike potiskivanja misli i osećanja dovode do toga da se neželjeni sadržaji nagomilaju, a nagomilane stvari stvraju pritisak, a pritisak teži eksploziji (ili imploziji). Pre ili kasnije taj pritisak će izazvati neku reakciju na površini, nzdravstveni problem ili nekontrolisani emocionalni ispad (napad besa, osećanje da „pucate“ po šavovima). Emocije zahtevaju da budu osvešćene i obrađene, da ne bi naštetile vašem fizičkom i mentalnom zdravlju.
Može biti teško jednostavno zatražiti pomoć, a većina ljudi nema veštine suočavanja ili znanja o tome kako da se nosi sa emocijama – ali to se može naučiti i to treba da naučite.
Nedostatak kretanja i sunčeve svetlosti
Nezdrave navike boravka u zatvorenom prostoru i nedovoljno kretanja, mogu uticati na pad raspoloženja i povećanje stresa. Vežbanje donosi fizičke, emocionalne i mentalne koristi – samo 15 minuta hodanja dnevno, može vam podići raspoloženje i pomoći vam da se bolje nosite sa stresom. Isto toliko vremena na suncu, odnosno, dnevnoj svetlosti može vam obezbediti dovoljno vitamina D, koji se sintetiše kroz kožu i koji utiče na poboljšanje raspoloženja. Boravak na suncu takođe optimizuje vaš cirkadijalni ritam, tako da možete bolje da spavate noću. Sve to dovodi do zdravijeg uma.
Nezdrave navike spavanja
Anksioznost, depresija, stres, bipolarni poremećaj i drugi problemi mentalnog zdravlja, pogoršavaju postojeće probleme sa spavanjem. A poremećaj spavanja je prvi znak poremećaja mentalne stabilnosti. Zbog kružnog odnosa između spavanja i izazova mentalnog zdravlja, važno je da odbacite nezdrave navike spavanja i ustanovite redovan ciklus noćnog sna.
Nezdrave navike u ishrani i zloupotreba supstanci
Nezdrava hrana (prženo meso, testo, slatkiši), kao i korišćenje alkohola i droga, često su deo nezdravih mehanizama suočavanja koji, zapravo, samo pogoršavaju situaciju. Kada suviše jedete da biste popunili unutrašnje praznine, ili se opijate ili uzimate supstance da biste izmenili stanje svesti, vi bežite od svojih problema i potiskujete svoja osećanja i otupljujete. Ako to radite zato što se osećate nesigurno, što se borite sa anksioznošću i osećanjem besmisla – vaše mentalne nestabilnosti će postati jače i teže, a potreba za „utehom“ će se pretvoriti u zavisnost.
Razvijte veštine suočavanja, negujte smopoštovanje, ulažite u bliske odnose, hranite se zdravije, više se krećite i redovno spavajte – to je prevenicija mentalne nestabilnosti i čuvanje mentalnog zdravlja, koja donosi ukupno bagostanje – veće zadovoljstvo sobom i svojim životom.
Pročitajte i ovo: Saveti za mentalno zdravlje koji vam mogu biti korisni
Naslovna fotografija: pexels.com
Đorđe Đoković
