U savremenom svetu očevi su više nego ikada ranije uključeni u odgajanje svoje dece i to od rođenja. Ali, u suočavanju sa stereotipima i zahtevima očinstva, sve češće se javlja postporođajna depresija kod očeva. A to je nešto o čemu se retko i nedovoljno govori i verovatno ni sami očevi koji se u novoj ulozi osećaju depresivno i nesigurno, ne shvataju šta im se događa.
I očevi mogu patiti od postporođajne depresije
Prema stereotipima nasleđenim iz patrijarhalnog društva, muškarac mora biti snažan, čvrst, stabilan i mora stoički podnositi ono što se dešava oko njega. Za mnoge savremene muškarce taj toksičan obrazac je u direktnoj suprotnosti sa onim kako se osećaju kada postanu očevi.
Roditeljstvo svakako menja život – očeva, koliko i majki – a mnogima je radost ove uloge zamračena stanjima mentalnog zdravlja, anksioznošću, tugom, ili osećanjem odvojenosti.
Dok se postporođajna depresija uobičajeno povezuje sa majkama, zapravo je doživljava i otprilike jedan od deset novih očeva, smatraju psiholozi. Takođe veruju da je taj broj i veći, ali da prolazi ispod radara, jer muškarci retko traže psihološku pomoć – još jedno toksično nasleđe patrijarhata.
Razumevanje simptoma postporođajne depresije kod očeva ključno je za promenu narativa o mentalnom zdravlju i očinstvu.
Ključna činjenica: Otprilike jedan od deset novih očeva doživljava postporođajnu depresiju, ali taj broj je verovatno i veći jer muškarci retko traže psihološku pomoć.
Kako se postporođajna depresija manifestuje kod očeva
Iako ih iščekivanje rođenja deteta i pomisao na očinstvo raduje i ispunjava ponosom, očevi se mogu suočiti sa osećanjima nesigurnosti i neadekvatnosti, sa kakvima se suočavaju i majke. Verovatno nema nikog ko nije zabrinut da li će biti dobar roditelj, da li će razumeti šta je detetu potrebno i uspeti to da mu pruži.
Strah od neadekvatnosti kao oca
Kao uzor imate svoje roditelje, bilo da pokušavate da dostignete njihove standarde, ili da izbegnete njihove greške – ili da radite sve suprotno od njih. Možda imate pozitivne primere roditeljstva u svom okruženju, ili očeve među svojim prijateljima, na koje želite da se ugledate, ali najpre se morate izboriti sa svojim ocem (ili njegovim nedostatkom) u samom sebi.
Očinstvo vas može ubaciti u rolerkoster osećaja sa kojima se inače ne biste suočili. Ali koliko je to izazovno, toliko je i dobro, jer vam pruža jedinstvenu priliku da uvidte odakle strahovi i nesigurnosti dolaze i kako da ih razrešite.
I to nije ništa neuobičajeno – strah da ćete podbaciti kao otac, kao partner, da prosto nećete biti dovoljni, ili da će to biti previše za vas, doživljavaju mnogi roditelji.
Neotkrivena stanja mentalnog zdravlja
Osim toga, rođenje deteta može biti okidač za jačanje simptoma stanja mentalnog zdravlja, koja su bila nedijagnostikovana. Postporođajna depresija je ponekad povezana sa neotkrivenim ADHD-om ili stanjem iz spektra autizma.
The Vault Stock
Zašto se muška postporođajna depresija ne dijagnostikuje
Uprkos tome što se relativno često pojavljuje kod očeva, muška postporođajna depresija se još češće ne prijavljuje i ne dijagnostikuje.
Stereotipi i toksična muževnost
Mentalno zdravlje muškaraca je i dalje stigmatizovano i traženje podrške i pomoći se doživljava kao slabost, neuspeh i slom. A ovaj osećaj se posebno bolno može pojačati, kada se sa njim suočite kao otac koji se oseća nedoraslo ulozi, posmatrajući kako se majka pozicionira kao glavni negovatelj.
Ova pozicija je ranije bila „normalna“ i očekivana – žena rađa bebu, ona je prirodno povezana sa njom, opremljena je majčinskim instinktom, koji joj omogućava da efikasno i adekvatno brine o bebi. Muškarac tu „nema nikakvog posla“ pa ne treba ni da brine, ni da se žali. Priroda mu je obezbedila uzmak i on može da se vrati svom položaju zaštitnika i provajdera i može se baviti logistikom, obezbeđujući ono što je porodici potrebno.
Stereotipi koji štete:
“Muškarac mora biti snažan, čvrst i stabilan.”
“Majke su prirodno povezane sa bebom, očevi tu nemaju posla.”
“Traženje pomoći je znak slabosti.”
Ovi toksični obrasci sprečavaju očeve da traže pomoć i pogoršavaju mentalno zdravlje.
Ta pozicija međutim, više nije održiva, jer u savremenoj porodici žena i muškarac zajedno obezbeđuju zaštitu i izdržavanje porodice i dele odgovornosti, zadatke i brige. Osim toga, savremeni muškarci žele da budu maksimalno uključeni u odgajanje svog deteta, žele da budu brižni očevi i dobri partneri. Oni stavljaju porodicu na prvo mesto, iako su im posao i karijera takođe veoma važni. Na taj način, suočavaju se i sa više očekivanja i više pritiska u ispunjavanju različitih životnih uloga.
Primeri iz prirode: Da li postoji majčinski instinkt?
Debatujući o prirodnim ulogama roditelja, ljudi se često pozivaju na primere iz životinjskog sveta, kojima potkrepljuju ono što smatraju prirodnim. U predatorskom svetu, alfa mužjak obezbeđuje potomstvo o kome brinu ženke, koje takođe i love i obezbeđuju hranu. Dakle, ženke imaju ulogu provajdera. Kod biljojeda, mladi se drže uz svoje majke, ali i uz celo krdo koje štiti svu mladunčad. Kod majmuna možete videti ženke kako se brižno odnose prema svim mladuncima.
Reklo bi se da očevi tu zaista nemaju posla, osim da učestvuju u začeću. Međutim, kod mnogih drugih vrsta (ptica, pingvina), roditelji se smenjuju u čuvanju mladunčadi (ležanju na jajima), obezbeđivanju hrane i poduci mladih.
Mačori kao “majke”
Zanimljivo je i pitanje majčinskog instinkta, koji možete sresti kod mužjaka, a da ne morate tražiti u svetu divljih životinja. Da li znate da mačori (često oni koji žive u zajednici sa mačkama, mladuncima i psima) znaju da „usvoje“ mačiće i prema njima se potpuno ponašaju kao majke? Čak pokušavaju i da ih doje, iako nemaju mleka. Igraju se sa njima, ližu ih i čiste, greju ih i spavaju sa njima, nadgledaju ih i uče ih da love. To nije toliko česta pojava, kao što je usvajanje mladunaca druge vrste (majke mačke i kuje usvajaju mladunce drugih vsta i brinu o njima), ali nije ni neuobičajena.
Dakle, kada se pozivamo na prirodu, moramo uzeti u obzir i netipične pojave i prepoznati u njima evolutivni pomak. U tom smislu, čovečanstvo je usred evolutivnog pomaka u roditeljstvu i očevi više nemaju sporedne, već ravnopravne uloge. A u tim ulogama, suočavaju se i sa pojavama i stanjima kao što je postporođajna depresija, sa kojima se ranije nisu suočavali.
Simptomi depresije novih očeva
Tokom postporođajnog perioda, očevi su spremni da svoje potrebe stave u drugi plan i nastoje da drže korak sa zahtevima i odgovore na izazove. Ali kada dođu do tačke da više ne mogu samo da „nastavljaju dalje“ potrebno je oslobađanje od pritiska.
To iskustvo preopterećenosti je mnogo intenzivnije kod postporođajne depresije. Iako mame i očevi sa postporođajnom depresijom dele mnoge brige, poput straha da će „slomiti“ svoju bebu ili straha od interakcije sa njom, muškarci to mogu doživeti drugačije.
Samoizolacija i bekstvo u posao
Neki se osećaju manje sposobnim na poslu zbog iscrpljenosti koju doživljavaju u brizi oko deteta. Drugi to nadoknađuju radeći više, „bežeći u posao“ i tražeći dostignuća koja ne osećaju kod kuće, gde se plaše da nisu uspešni i da nisu dovoljni.
Upozoravajući znaci postporođajne depresije kod očeva:
- Samoizolacija i povlačenje
- Previše spavanja ili nedostatak odmora
- Loše prehrambene navike
- Povećana upotreba alkohola ili droga
- Samooptužujuće misli (“Ja sam užasan roditelj”)
- Osećaj neadekvatnosti kao oca i partnera
- Bekstvo u posao i izbegavanje interakcije sa bebom
Upozoravajući znaci postporođajne depresije koju doživljavaju očevi uključuju, samoizolaciju, previše spavanja ili nedovoljno odmaranje kada beba spava, loše prehrambene navike ili povećanu upotrebu alkohola ili droga. Takođe, oni mogu imati samooptužujuće misli i izjave tipa „ja sam užasan roditelj“. Mogu se osećati i kao slabiji i lošiji partneri, koji ništa ne rade kako treba, a ako su njihove supruge finansijski stabilnije od njih, mogu biti slomljeni osećajem da je ona glavni provajder za porodicu, a ne oni.
Faktori rizika od postporođajne depresije
Faktori koji doprinose problemima sa mentalnim zdravljem nakon rođenja bebe slični i za muškarce i za žene.
Ljudi koji imaju istoriju mentalne ranjivosti podložniji su problemima nakon rođenja bebe ili tokom trudnoće. Oni koji nose traume iz detinjstva ili imaju visoka samonametnuta očekivanja takođe su skloniji anksioznosti, depresiji i stresu tokom ovog perioda, u kome im se život menja, a odgovornosti udvostručuju.
Rođenje deteta može biti okidač za nerešene emocije i traume i umesto da bude uzbudljiv period otkrivanja i sticanja novih veština, može biti mračno i mučno vreme.
Kako očevi mogu potražiti pomoć i podršku
Stručnjaci savetuju očevima koji se suočavaju sa mučnim osećanjima i stanjima nakon rođenja deteta, da ne pokušavaju sami da se nose sa svime. Stručna pomoć je najbolji način, kao i komunikacija sa partnerom i mreža podrške bliskih osoba. Važno je da rano prepoznate da imate problem, kako biste preduzeli korake da se osnažite i budete sjajan otac.
Razaranje stigme oko mentalnog zdravlja očeva
Postporođajna depresija kod očeva je realna i ozbiljna pojava koja zahteva pažnju, razumevanje i podršku. Razaranje stereotipa o toksičnoj maskulinosti i stigme oko mentalnog zdravlja muškaraca ključno je za omogućavanje očevima da traže pomoć bez osećaja stida ili slabosti.
Zapamtite:
- 1 od 10 novih očeva doživljava postporođajnu depresiju
- Traženje pomoći nije znak slabosti već snage i odgovornosti
- Rana dijagnoza i stručna pomoć mogu značajno poboljšati mentalno zdravlje
- Podrška partnera i okoline je ključna za oporavak
- Savremeno očinstvo zahteva ravnopravnu uključenost i emotivnu otvorenost
Pročitajte i ovo: Kako da shvatiš i odigraš ulogu oca
Naslovna fotografija: The Vault Stock
Brankica Milošević
