Mnogo me nervira ta klasifikacija “fantastika“. Kao da je svako književno delo manje plod mašte, nego ta fantastika. Jer, odrednica ne ukazuje na to da je žanr prosto fantastičan, nego da je pisac mnogo fantazirao. Pa svi oni opisi, kao što su “bajkovito” – šta to znači, da vile i vilovnjaci ne postoje, osim u našoj mašti. Ma nemoj?
Čitaocima koji preziru fantastiku fali jedna dimenzija mozga i to ona koja se tiče širenja koncepata. Za razliku od nečitalaca kojima fale sve dimenzije, ali koji mogu da nabasaju i na deset odjednom – oni nemaju koncepte koje ne mogu da prošire i zamene pismenijim konceptima, jer su nepismeni, pa ne znaju ni šta je koncept.
A da li ste svesni da je “Game of Thrones” fantastika? Mislim, zmajevi, Tuđini, novi i stari Bogovi – osim obične moći oko koje se lome kraljevstva, tu su i natprirodne moći, koje će slomiti kraljevstva, ako se ljudi ne ujedine. Da, toliko je prosto. I što je to fantastika? Što postoji samo u Martinovoj mašti? Ma nemoj? A ne postoji i u glavama svih koji su bar gledali seriju, ako baš nisu čitali knjige?
Pa šta, to je samo u glavi, reći će skeptici, nečitaoci i nemaštaoci. Molim? Da li ste nekada čuli da je sve u glavi? Pa, da, ali to samo kad je u pitanju neka realno teška situacija, neka bolest, nešto sa čim čovek ne može da izađe na kraj, pa ga obuzimaju strahovi i sumnje i još mu je teže. I što mu je teže, sve mu je teže. I onda on tripuje, a to nije realno i najveći deo njegove muke je u glavi. Aha. Dobro, ali to je samo jedan koncept. Ograničen. Čuli ste za koncepte?
A možete li da zamislite da je taj koncept “sve je u glavi” bukvalan, a ne onakav kako ga tumačite? Ah, pa teško da možete, nedostaje vam sposobnost fantaziranja.
