Bog će ti platiti – govorili su nekada ljudi u položaju da nekome zahvaljuju za nešto što je učinio za njih iz dobrote. I to je istina. Dobrota se plaća dobrotom, posredstvom kosmičkog zakona, ili Boga, ili kako već nazivate taj neki smisao koji ponekad naziremo ili za kojim čeznemo, uronjeni u ovozemaljsku realnost, uskraćeni za uzvišenu perspektivu i koncepte šire od onih koje je um u stanju da dešifruje.
U praksi, to izgleda ovako: Neko nam učini uslugu, priskoči nam baš onda kad nam je frka i uradi tačno ono što nam je potrebno, potpuno dobronamerno i bez ikakve namere da nas zadužuje. Ali pošto mi više ne umemo da uz zahvalnost kažemo “Bog će ti platiti“ jer smo zaboravili drevne mudrosti, mi osećamo potrebu da mu se odužimo i nudimo mu bilo šta što možemo da učinimo za njega prvom prilikom. Međutim, to ne radi tako. Ljudska kolektivna svest vibrira na materijalnom nivou i ponekad nismo u stanju da prihvatimo dobrobiti koje nam je omogućila nečija usluga, dok ih na neki način ne otplatimo. Zato postoji novac i ostala sredstva plaćanja – živci, vreme, pažnja, pružanje telesnog zadovoljstva, pokloni čijom vrednošću pokušavamo da pogodimo cenu usluge i da je malo nadiđemo. Ponekad ne znamo kako nekome da uzvratimo, a da ga svojom ponudom ne uvredimo, jer nas dobročinstvo zbunjuje i nismo sigurni kako treba da postupamo. Sa plaćanjem usluge (na bilo koji način) nam je mnogo lakše da izađemo na kraj – osećamo da je račun ravan i možemo da odahnemo.
