Žene su se dugo borile za svoja prava i ravnopravnost koju su silno želele, i da, na kraju su to dobile. Dok neke slave tu svoju pobedu i govore kako je to bio najveći iskorak za čovečanstvo, i dalje ima onih koje nisu i nikada neće biti za tu ravnopravnost polova. Ostavljamo to svakom individualno da rešava u svojim mislima, ali ima jedan nešto drugačiji problem koji se već dugo javlja. Žene su se izborile za ravnopravnost, ali muškarci nisu. Često se gleda kako će nešto uraditi, kako će postupiti, te da li će to izgledati muževno ili će im se reći da su isfeminizirani. Ovo su neke od stvari koje muškarci vole da rade i koje bi radili još više da ne postoji strah od toga da će biti osuđeni i “prozvani”.
Umesto da svako “gleda u svoje dvorište” i vodi računa isključivo o svom životu, ipak se u velikoj meri dešava to da se stvara strah od odbacivanja. Mnogi muškarci se povlače zbog tog straha i ne žele da urade neke stvari ili da nešto kažu, dok su neki ipak odvažni i ne zanimaju ih tuđi komentari. A šta bi ti radio da to nije “isfeminizirano” ili “neprihvatljivo”?
Sve počinje još od najbanalnijih sitnica. Ukoliko si u kafiću, restoranu, ukoliko naručiš neki napitak od ceđenog voća, mešavinu voća i nekih drugih namirnica, verovatno osetiš nekada čudne poglede. Jer kako to da jedan muškarac pije “šareno” piće, kako da ne pije kratki espresso, koji je jedini prihvatljiv uz, na primer, čašu viskija?!
