U našem narodu postoji verovanje da o nekim stvarima ne treba govoriti zbog “baksuza” odnosno, da svoje planove i očekivanje dobrih vesti treba čuvati u tajnosti, da se ne izjalove, da ne privuku “baksuznu” energiju. Različite duhovne prakse takođe prepoznaju lošu energiju, koja dolazi od zlonamernih ljudi, kao i zbog unutrašnjih, psiholoških razloga, kada otkrivanjem nekih pojedinosti o sebi i svom životu slabimo, odnosno, gubimo energiju koju treba da čuvamo za akciju. Znate one ljude što stalno imaju dobre ideje i rado pričaju o njima, a ni jednu nikada ne realizuju? Teško da ćemo biti u stanju da ispunimo svih pet uslova i da ne podelimo svoja razmišljanja, stanja i osećanja sa bliskim okruženjem, ali možda možemo da pokušamo – zbog teranja “baksuza”.
Ne treba se hvaliti uspehom
U današnje vreme kad je samoreklama postala sasvim legitimna, a u brojnim slučajevima neophoda da bi se nešto promovisalo, da bi se obavestili konzmenti i potencijalni kupci, kad na društvenim mrežama stavljamo javnosti na uvid ne samo ono čime možemo da se pohvalimo, nego i trenutna raspoloženja i akcije, a sve to potkrepimo fotografijama, gotovo je nemoguće ne hvaliti se. Fotke s mora, selfiji, dokumentovano druženje, kao i odmor i dokolica, pa čak i hrana koju smo spremili ili nam je neko poslužio u fensi restoranu – sve je to na neki način postignuće, koje traži odobravanje. Zamka bildovanja ega kroz pohvale, komplimente i odobravanje drugih, postojala je oduvek, davno pre društvenih mreža, pa je i ovde, kao i u svemu drugom, umerenost, odnosno neagresivnost u samopromociji – mera lične zrelosti i snage. Kada ste u bilo kojoj oblasti po nečemu poznati i popularni, možete biti sigurni da ima i onih koji vas mrze, preziru i pljuju. Potrebno je da budete emotivno stabilni i da posedujete snagu uma kojom ćete se zaštititi od pohvala, kao i od pokuda, jer ni jedno nije sasvim realno i ne tiče se vas i vašeg ličnog uspeha.
