1/3

Sloboda bi trebalo da predstavlja centralnu osobinu ljudske prirode, smatra Erih From, veliki filozof i socijalni psiholog. A to znači da svaki pojedinac ima sveti zadatak, misiju, da sam otkrije šta je suština njegove egzistencije. Ali izgleda da je slobodu veoma teško podneti i da žudnja za slobodom nije pokretač svakog ljudskog srca, pa smo masovno razvili mehanizme bega od slobode, kroz autoritarnost, destruktivnost, komformizam. U potrazi za slobodom, odnosno, pronalaženjem smisla sopstvenog života, čovek se razvija, širi svoje granice, osnažuje se, budi i jača svoju svest i intuitivnost. A da bi mogao da pronađe sebe, da se oslobodi iluzija, predrasuda, konvencionalnih sputnosti i da dosegne svoje sopstveno biće i kroz njega univerzum, treba da zadovolji, odnosno, ispuni svoje osnovne potrebe. Prema Fromu, to su:

Povezanost

Ukratko definisana kao potreba za pripadanjem, odnosno prevazilaženjem narcisoidnosti, povezanost je kanal komunikacije sa drugim bićima, kroz koji smo u stanju da pružimo i primimo ljubav, da je doživljavamo i integrišemo u centar svoje ličnosti. U tom smislu, ljubav je najvažnija na svetu i trebalo bi da bude prioritet svakog čoveka. Umesto toga, mi dozvoljavamo da nam se ljubav događa, doživljavamo je kao silu veću od nas, pred kojom smo bespomoćni i u kojoj se gubimo, baš kao i u slobodi. Zastrašujući zahtev ljubavi traži potpunu posvećenost, kao što zastrašujući zahtev slobode traži rizik izlaska na nepoznat teren, na kome nam nije potrebno da verujemo da će sve biti u redu, da tražimo utehu i zaštitu, da se nadamo da će sutra biti bolje. Povezanost se, osim na pripadnost nekome, odnosi i na pripadnost samom sebi, na povezanost sa sopstvenim bićem, sa svojom suštinom, dušom, jastvom.

sloboda 1 Sloboda – centar ličnog univerzuma

Editors choice