Ko je jednom išao na terapiju, obično je u nekom trenutku stekao dovoljno uvida i samopouzdanja da je pomislio da ima i dovoljno alata, da nadalje kopa sam i odvažno krenuo dalje pun nove energije i boljih načina. Takođe, svako ko je završio sa terapijom, osetio je potrebu da se u nekom trenutku vrati i zatraži pomoć u nekim stvarima u kojima se zaglavio. Terapija se obično ne nastavlja istim intenzitetom, nego se odvija povremeno, kad se pojavi potreba klijenta da neke stvari rasvetli uz pomoć terapeuta. To je zato što kad jednom shvatiš da ti treba nečija stručna pomoć, taj koncept postaje normalan i praktičan. Više ne moraš da čekaš da te neki veliki pritisak natera da potražiš pomoć i više ne misliš da sa tobom nešto nije u redu i da si nesposoban, jer ne možeš sam. I shvatiš još neke oslobađajuće stvari.
Otkrivanje samog sebe nikad ne prestaje
Uvek imate još nešto da saznate o sebi, a često se to zasniva na onome što ste već razotkrili i isprocesuirali. Otkrijete da ima još jedan sloj, a zatim vam već nije teško da pretpostavite da slojeva ima još. Postajete opušteni po pitanju tih pitanja, kojih će biti još, jer ne možete sve odjednom da ih postavite sebi i svom terapeutu. Prošli ste kroz onaj period kad ste bili obuzeti terapijom i osećali se zavisno od terapeuta, a takođe je za vama i onaj period kada je odlazak kod terapeuta bio mučan, kao da se spremate za spuštanje u kanalizaciju – stvari su mnogo čistije, a vi ste radoznali i svesni da zaista dobijate onu pomoć koja vam je potrebna i koja ne zavisi toliko od terapeuta, koliko od vas i vaše spremnosti da se suočavate i razotkrivate.
