Ima ih mnogo i na neke si toliko navikao, da ih uopšte ne preispituješ. Ali povremeno zaista treba da preispitaš sve što misliš da znaš o sebi, ljudima koje znaš, odnosima koje imaš, svetu, životu…
Svoje lično mišljenje shvataš kao činjenicu i potpunu istinu. Čak i kad si sto posto siguran u ono što misliš, možda tripuješ. Naročito ako ti svi ostali kažu da nisi u pravu.
Čekaš da se desi nešto bolje, a ne prekidaš sa stvarima koje te čine mizernim. Tako završavaju ljudi zaglavljeni u lošim vezama, na bednim poslovima, u dosadnim društvenim krugovima. Bolji život nikako ne dolazi sam od sebe.
Ne prilaziš devojci, jer misliš da je iznad tvog nivoa. Dopusti joj da sama donese odluku, ne odustaj unapred.
Misliš da si važniji od drugih. Nisi, samo si jednako važan. To jest, drugi su važni barem kao i ti.
Kriviš druge kad se desi neko s..nje. Ako je tvoja krivica, bolje odmah priznaj. Ako nije, valjda je onaj ko je odgovoran toga svestan, ne treba ti da ukazuješ na to i da ga prozivaš.
Smatraš da je tvoje religijsko uverenje jedino ispravno. Dobro je što veruješ u nešto, ali veruju i drugi. Niko ne treba da dobije odlikovanje za to.
