Duhovna, spiritualna inteligencija (SQ) predstavlja dubinu razumevanja, nivo svesti o ljudskom i božanskom, koja prožima i objedinjuje niže oblike inteligencije – emotivnu (EQ) i mentalnu (IQ). To je jedan razlog, zbog koga je ona vrhunska, najviša. Drugi je taj što se ona budi i razvija kasnije od ostalih oblika inteligencije, jer dolazi kao rezultat i posledica potrage za sobom, kroz odrastanje, sazrevanje, iskustvo. Kroz uporno orijentisanje u odnosu na razumnu inteligenciju, pa zatim i u odnosu na emotivnu zrelost i telesnu svest.
Ako se zaustavimo na merljivom koeficijentu inteligencije, ka čemu nas usmerava materijalistički pristup životu, ako blokiramo svoj emotivni i duhovni razvoj, ako ne slušamo svoje telo i svoju dušu, jer ne nalazimo racionalne razloge za to, ostaćemo glupi i nefunkcionalni, koliko god da smo pametni. U stvari, ukoliko imamo veoma visok IQ, utoliko smo u težoj poziciji. Veoma pametan čovek teži za nečim višim, jasno mu je da to nešto postoji, ali ne poznaje i ne priznaje instrumente poimanja tog nečeg. On je navikao da se oslanja na inteligenciju i logiku, da izvodi zaključke po matematičkim principima, da povezuje delove u celinu i računa jednačine.
Mozak za nas znači intelekt, dok je intelekt samo jedan instrument, jedno „čulo“ našeg bića, kojim opažamo i tumačimo svet oko sebe i u sebi.
