Pre svega, šta je radoznalost? To je ono što oličava Pipin (Peregrin Tuk), mladi Hobit iz „Gospodara prstenova“ kad ukrade Gandalfu svevideći kamen i pogleda u njega, jer ne može da se obuzda. A zatim jaše sa Gandalfom da bi ga ovaj sačuvao od daljih iskušenja i postavlja mu bezbroj pitanja, a kad mu čarobnjak kaže nešto kao „Kad bi trebalo da odgovorim na sva tvoja pitanja, proveo bih ostatak života u tom poslu. Šta još hoćeš da znaš?“ A Pipin mu samo upola u šali odgovara kako bi naravno hteo da zna imena svih zvezda i koliki je Univerzum i sve u tom smislu – stvari koje niko još nije razotkrio i spoznao do kraja. To je vrlo precizna slika radoznalosti koja nema veze sa zavirivanjem u tuđe živote, a ima sve veze sa razvijanjem smisla za smisao života.
Koliko ti je razvijen smisao za smisao? Da li si i ti od onih čija je radoznalost zauzdana i sputana vaspitanjem, sistemom obrazovanja, ubijanjem u pojam deteta u tebi? Ili si od onih buntovnika, koji na sve moguće (neprihvatljive i uvrnute) načine tera po svom i osmišljava svoj život igrajući se najozbiljnijim stvarima za koje su ti svi rekli da nisu za decu i nisu za igru?
Ovaj život u ovoj realnosti organizovan je u zoni komfora i mada te kao svi podstiču da iz nje izađeš, ne bi li otkrio i iskoristio svoje potencijale i proširio svoje kapacitete, ti primaš pomešane poruke. Kako si uopšte dospeo u uljuljkanost u udobnost i zašto sada moraš da se cimaš da je napuštaš, kad je u njoj sve što ti je regularno potrebno? Prosečno obrazovanje, prosečno vaspitanje, prosečna otpornost na stres, prosečne vrednosti. Zna se šta je normalan život. Školuj se, zaposli se, budi odgovoran, zasnuj porodicu, podiži decu, stiči, zarađuj, snađi se tu i tamo za neka zadovoljstva koja moraš da kriješ od drugih, poštuj zakon, ne talasaj, ostani u okvirima dozvoljenog u kojima svako može da bude uspešan i zadovoljan.
