Osim što vas na poslu neće mnogo gotiviti, ako vam je IQ veći od 120 i ako vam ta pamet nije dovoljna da shvatite da treba malo da je zamaskirate, nego se uvredljivo razmećete svojom inteligencijom (da, prosek je obično uvređen demonstracijom natprosečnosti), vaša momumentalna pamet je sama po sebi vaša slaba tačka. Visoka inteligencija vas najčešće sprečava da se do kraja povežete sa svojim osećanjima i da ponegujete i ostale oblike inteligencije (emotivna, duhovna, telesna), teže vam je da pronađete osobe koje vas razumeju i pored kojih se ne osećate usamljeno jer možete da budete to što jeste, a ponekad vas ometa i u tome da budete to što jeste, jer ne prihvatate one delove sebe koji su “ispod nivoa”. Osobe sa visokim (natprosečnim) IQ-om, suočavaju se i bore sa ovim slabostima.
Koriste razmišljanje tamo gde treba da osećaju
Visoka inteligencija može sama po sebi da bude prepreka emocijama – osobe moćnih mentalnih kapaciteta jednostavno ne kapiraju kada bi trebalo da se ostave razmišljanja i da se obrate svojim osećanjima i da sa ljudima komuniciraju na nivou osećanja, a ne na nivou razmene informacija. Naročito izražen problem zamene emocija mentalnim procesima imaju osobe koje su dobri govornici, lako se i vešto služe rečima, vrlo su komunikativni – na verbalnom nivou. Oni su u stanju da koriste reči kao odbrambeni zid, kao štit, kao sipa “mastilo” koje joj služi da zaslepi protivnika i pobegne. Osobe sa manje komunikativnih i verbalnih sposobnosti potražiće ventil – prepustiće se imperativu trenutnok osećaja, naljutiće se i podići ton, baciće nešto, rasplakaće se, skočiće nekog da zagrle, zaigraće, pevaće… Ovi sofisticiraniji biće u stanju da satima razgovaraju o svojim osećanjima i to će zvučati krajnje smisleno i pametno, ali na kraju, ta će osećanja i dalje biti neizražena – zarobljena u njima, na nivou informacije, umesto da se “spuste” na nivo realizacije. Psiholozi smatraju da je u pitanju nesklad između kognitivnih i emocionalnih sposobnosti, odnosno, da visoka emotivna inteligencija kompenzuje manjak kongnitivnih veština, ali da viskoko inteligentni nemaju tu kompenzaciju – oni ne mogu da se oslone na svoj osećaj kada rešavaju probleme i moraju sve detaljno da promisle, a razmišljanje prosto ne doseže dovoljno visoko i duboko, ako nije povezano sa osaćanjima i intuicijom.
