Advertajzing odavno praktikuje psihološka saznanja, koristeći ljudske mehanizme, mentalitet i uopšte, oslanja se na nesvesno, kako bi stvorio tržište. Neki proizvod je popularan i svi su ga već probali, pa ćemo ga probati i mi – i to važi za sve, od telefona, preko prehrambenih proizvoda, do nameštaja i automobila. Uzimamo ono što je provereno dobro – mislimo. A zapravo uzimamo ono što imaju drugi, koji nam izgledaju kao da znaju šta valja.
Nauka to objašnjava ovako – samo 5 procenata takozvanih informisanih individua, u nekoj grupi pokrenuće ostatak od 95 procenata, da se kreće tamo kuda oni žele. Dakle, ako neko izgleda, ponaša se i govori kao vođa, deluje nam kompetentno i autoritativno, sledićemo ga bez mnogo razmišljanja i preispitivanja.
U jednom istraživanju, sklonost ljudi da slede nekog ko deluje “obavešteno” sprovedena je serija eksperimenata u kojima su učesnici upućeni da se kreću u određenom prostoru, bez međusobne komunikacije. Nekima su data uputstva kuda da idu i kako da se kreću, a ostalima je rečeno da šetaju nasumično. Naučnici su ustanovili da oni koji šetaju na kraju počnu da slede nekog od onih koji znaju kuda idu i da to uglavnom čine potpuno nesvesno. Iako nisu komunicirali ni sa kim, ljudi koji su se kretali bez cilja i smisla, imali su potrebu da se organizuju i prepoznali su u kretanju onih koji su imali uputstva kompetentnost vođe – i počeli da idu za njim, potpuno instiktivno i bez razmišljanja.
