Osećanje besa ti je poznato i prihvatljivo – društvo ohrabruje muškarce da se ljute i besne, “udaraju šakom o sto” dok istovremeno obeshrabruje ostale emocije, koje se smatraju pokazivanjem slabosti. U patrijarhalnim okvirima, nije prihvatljivo da muškarac plače, ali je prihvatljivo da besni. Bes je povezan sa osećanjem moći, a nežnost sa slabošću.
Oslanjajući se na zastrašivanje i razornu snagu besa, muškarci su naneli svetu (i sami sebi) sasvim dovoljno štete, a danas su svi ohrabreni da prevazilaze stereotipe. Ipak, to nije lako. Zato je korisno da naučiš kako da transformišeš bes i upotrebiš njegovu energiju kao pogonsko gorivo – u konstrukivne, umesto u destruktivne svrhe.
Bes aktivira hemiju mozga koja podstiče akciju, ali da bi mogao da ga koristiš, da njime upravljaš i da ga transformišeš, potrebno je da ga prihvatiš i “uhvatiš” u trenutku. Ako se prepuštaš slepom besu, ili ga potiskuješ, dovodiš sebe u stanje stresa – nagomilan bes proizvodi toksično emotivno okruženje, od koga se braniš cinizmom, gorčinom, prezirom, koji umeju da eruptiraju i obruše se na osobe koje su ti bliske ili one koje su ti se prosto našle “pri ruci” i koje su žrtve tvog besa. A zbog toga se osećaš loše i gomilaš toksičan emotivni otpad.
Dakle, bes je potrebno osloboditi, a u transformativnom smislu, potrebno je osloboditi ga se – zadržati njegovu energiju, ali promeniti osećanje.