Kada si ranjiv, ne znači da si slab, nego da si čovek. Ljudska bića su ranjiva, ona doživljavaju i proživljavaju, povezuju se sa drugim (ljudskim) bićima i u svim tim odnosima mogu biti povređena, potresena, pogođena… To što ste ranjivi, znači da ste sposobni da osećate i saosećate, da poznajete tugu i bol, nesigurnost, zbunjenost, strah – znači da baratate celom lepezom ljudskih osećanja i da ih imate u sebi i svom iskustvu.
Razliku čini to kako prihvatate i doživljavate svoju ranjivost, kako verujete da ona utiče na vas, a to dolazi iz glave, kao i obično. Uverenja su ta koja vas sabotiraju i koja uzrokuju slabost, a ne osećanja.
Ranjivost je ljudsko stanje, ona nije ni dobra ni loša, naprosto jeste. Možete da sagledavate i odmeravate njene dobre i loše strane i da se u tom smislu orijentišete, odnosno, da budete svesni kada je potrebno da pokažete svoju ranjivost otvoreno, a kada je za vas korisno da se zaštitite, odnosno, da kontrolišete pokazivanje osećanja i da postavite granice.
Oni koji računaju na vaše meko srce, mogli bi da koriste vašu ranjivost, znajući da ih nećete odbiti, iako vam uopšte ne odgovara ono što traže od vas. Vaše je da prepoznate manipulaciju i da joj postavite granice. Ali, na vama je takođe i da ne pomešate stvari, odnosno, da ne budete “tvrdi” unapred, u strahu od iskorišćavanja i povređivanja, u odnosima u kojima je potrebno da pokažete svoju osetljivost, kao i sve druge aspekte svoje ličnosti, da budete otvoreni, kako biste dozvolili drugoj osobi da vas upozna i kako biste izgradili prisnost.
