Nakon što se pojavila na domaćem muzičkom tržištu, da li ste i vi numeru Ludim besomučno slušali na repeat? Mnogi od nas i danas to praktikuju, a mastermind koji nam je podario ovaj čulni ugođaj je Luka Rajić, pevač, muzičar, vizionar, koji nam uz svaku svoju pesmu priredi nešto inovativno i sveže – kako zvučno, tako i vizuelno. Luka je nedavno potpisao ugovor sa muzičkom kućom Universal Music Serbia, pa nam je otkrio razne detalje o tome šta sve to podrazumeva i šta nam novo priprema, podelivši nam i pojedinosti o svojim karijernim počecima, cover bendu iz srednje škole, procesu stvaranja i uzorima…
Nedavno si potpisao ugovor sa muzičkom kućom Universal Music Serbia, čestitamo! Šta to znači za tvoju dalju karijeru? Kakve pogodnosti ti donosi?
Hvala! Lep je osećaj kad vidiš da je tvoj rad prepoznat kao kvalitetan i da postoje ljudi, u ovom slučaju Universal, koji žele dodatno da podrže i ulože u stvaralaštvo. Što se tiče samog kreativnog procesa, to manje-više ostaje isto – i dalje radim sa svojim prijateljima i gradimo svet koji smo započeli, ali ono što sa Universalom dobijam je proširenje tima koji radi na različitim poljima kako bi muzika došla do što većeg broja ljudi. Svi moji najveći uticaji dolaze upravo iz ove izdavačke kuće, pa mi je jedino prirodno bilo da im se i pridružim. Često se osvrnem oko sebe kad imamo sastanke u njihovoj kancelariji i na zidovima vidim fotografije Lane Del Rey, Lorde, Taylor Swift… Tada pomislim kako su mi one sada koleginice i da smo u istoj kući. Petnaestogodišnji ja ne bi verovao šta ga je snašlo.
U saradnji sa ovom muzičkom kućom će biti objavljen i tvoj novi singl, kao i studijski album. Reci nam nešto više o tome. Da li će i tvoj muzički pravac ili imidž u određenoj meri biti promenjen?
Želim da ostanem što misteriozniji kada je u pitanju album na kom trenutno radim i ne bih vam mnogo otkrivao, ali ono što mogu da kažem je da će dati smisao mom dosadašnjem radu i zaokružiti ovih prvih nekoliko godina bavljenja muzikom. Proces stvaranja je prilično specifičan i mislim da niko ne može da te pripremi na to što pravljenje albuma donosi. Olakšavajuća okolnost je ta što mi je najbliži saradnik moj brat Igor, koji zajedno sa mnom gradi sonični svet našeg prvenca.
Budući da eksperimentišeš u kombinovanju raznih žanrova i kroz svaku tvoju pesmu čujemo nešto novo i originalno, kako bi uopšte opisao svoj dosadašnji muzički pravac?
Teško mi je nekada da opišem svoj pravac jer svaka pesma ima nešto svoje, ali definitivno je miks svih uticaja iz pop sveta. Odrastao sam uz MTV i VH1, pa je većina pesama iz 2010-ih znatno uticala na moj pogled na pop muziku. Lorde, Taylor Swift, Troye Sivan, Harry Styles… to su moji uzori kada su u pitanju najveći izvođači, ali postoji i mnogo onih manjih od kojih mogu još više da naučim jer i dalje stvaraju svoj zvuk i eksperimentišu.
Svi i dalje đuskamo uz tvoju numeru Ludim, kojom si nas, uz senzualni “crveni” spot, počastio pre tri godine. Tu su i Ne izlaziš mi iz glave, Eksplozija emocija, Ljubimo se… koje, takođe, prate autentični videi. Koliko ti je vizuelni identitet važan i šta kroz njega želiš da prikažeš?
Imam tu sreću da su mi najbliži saradnici ujedno i najbolji prijatelji, sa kojima provodim dane i noći smišljajući na koje sve načine možemo da oživimo naše ideje. Koliko god volim da se muzičari potrude da dočaraju svoju viziju kroz spotove, toliko ne volim kad vidim da ih spotovi nimalo ne zanimaju. Mislim da novac nije opravdanje i da dobru ideju možeš snimiti i kamerom laptopa. To je toliko jedan otvoren i slobodan prostor za sve i, ne samo da dopuštaš sebi da izađeš iz zone komfora, već i saradnici koje upoznaš na tom putu postaju prijatelji o kakvim nisi mogao ni da sanjaš. Lepota je u povezivanju na osnovu kreativnih ideja i procesa – i to su neprocenjive veze.
Autor si svih svojih pesama koje si ranije pisao i na engleskom. Šta je uslovilo da pređeš na srpski jezik?
Ah… mnogo vremena je prošlo od moje prve pesme na engleskom i jedine koju sam uradio. Vrlo brzo mi je postalo jasno da u tom trenutku engleski nije bio jezik preko kog sam mogao da se izrazim onako kako se zapravo osećam. Iako se primarno držim srpskog jezika, često mi se desi da, kad radim na novim melodijama, prvo krenem od engleskog jezika i onda ih vremenom uklapam i prevodim tako da funkcionišu na srpskom jeziku.
Prema tvom mišljenju, šta to današnji pevač treba da poseduje da bi se izdvojio od drugih?
Definitivno mislim da je postojanje vizije najbitnije. Mora da postoji dobar razlog zašto misliš da tvoje reči zaslužuju pažnju. Volim da slušam muzičare kako pričaju o svojoj muzici i to mi je najbolji pokazatelj koliko je neko zagrejan za to što radi. Da, naravno da želim da znam svaki detalj procesa, koliko vremena ste proveli u studiju, šta je inspirisalo pesmu… uvuci me u svoju fantaziju jer samo tako mogu da ti verujem sto posto. Pokaži mi šta sve možeš da radiš na stejdžu i kako se povezuješ sa publikom, pričaj sa njima, jer je to jedini prostor gde se dešava prava razmena energija.
Imao sam sreću da ove godine čak tri puta uživo slušam Bojanu Vunturišević i mogu vam reći da ima apsolutno svaki kvalitet potreban za vladanje masom – bez obzira koliko je publika velika, osećaš se kao da si ti jedini kome peva. Nekad imam utisak da muzičari misle da je kul ako se manje potrudiš oko svog nastupa i onda me zaboli kad pomislim da ljudi daju novac na polurazrađene ideje. To ne znači da će svaki nastup biti savršen, ali se u elementima performansa i energiji samog muzičara mnogo čita, pa, iako nije savršen, ljudi će osetiti želju muzičara da dočara svoju ideju koliko god je to moguće.
Da se vratimo malo unazad. Rođen si u Lazarevcu gde i danas živiš. Koji su bili tvoji prvi dodirni trenuci sa muzikom? Pored pevanja, da li te je privlačio određeni instrument?
Davno se završila moja srednja škola i cover bend koji sam tada imao. Tada sam, u stvari, doživeo prva iskustva sa publikom. Ono što sam naučio jeste da, kao cover izvođač, ti i tvoja autentičnost niste toliko bitni. Tu si, pre svega, da zabaviš ljude ili budeš pozadinska muzika dok oni uživaju sa prijateljima. Naravno, prijalo mi je do jedne mere jer sam učio mnogo o tehnici, oslobađao svoje vokalne sposobnosti i zarađivao novac, ali mi je ubrzo to postala rutina, pa se izgubila čar koja je postojala na početku. Tada sam i počeo da razmišljam o autorskoj muzici. Jedini instrument koji sam imao je gitara, tako sam i krenuo da pišem. Nisam neki gitarista, ali mi znači što imam prirodni instrument koji uvek mogu da sviram, bez obzira gde se nalazim i da li imam pristup internetu.
Koji momenat je presudio da počneš da se baviš muzikom?
Prvi momenat je bio 2020. godine kad je objavljena pesma Ne izlaziš mi iz glave, kad mi je postalo jasno da postoji prostor za muziku poput moje. Nakon toga sam nastavio da pišem i paralelno sa tim radio kako bih skupio novac za nove pesme. Između prve numere i Ljubimo se promenio samo tri posla i poslednji otkaz koji sam dao je za mene značio potpuno posvećivanje muzici. Presudan je bio koncert u Domu omladine 2022. godine, nakon kog sam pozvao tadašnjeg šefa i odjavio se sa posla. Od tada mi je misao o muzici kao jedinom poslu postala veoma uzbudljiva i, zapravo, mislim da je potpuno posvećivanje i dovelo do toga da kasnije potpišem ugovor sa izdavačem i otpočnem novu eru stvaralaštva.
Da li imaš uzore? Nabroj nam nekoliko izvođača koje voliš da slušaš.
Prolazim sada kroz svoju plejlistu kako bih video koji izvođači se najviše vrte u poslednje vreme. Tu su Troye Sivan, Caroline Polachek, Lorde, Ryan Beatty… Generalno, inspiraciju pronalazim u novim i svežim stvarima, i pop kao takav mi već godinama najviše prija.
Gajiš li strast prema nečemu pored muzike? Kako provodiš slobodno vreme?
Ovo leto je bilo prilično mirno na poslovnom nivou, pa sam imao priliku da mnogo vremena provodim sa svojim prijateljima. Prvi put sam bio na Szigetu i proveo se najbolje na svetu, bio sam nekoliko dana na moru u Hrvatskoj, proveo mnogo sati u prirodi pored vode i upoznao nove ljude koji su mi obeležili ovo leto. Kod mene uvek postoji taj trenutak opraštanja od leta i vrlo mi teško pada prelazak na jesen jer se za svako leto vežem i svako donese nova iskustva koja značajno utiču na moj život. Naravno, leto ne može trajati zauvek, čak bi bilo i previše intenzivno da traje, ali uvek mi fali još koja nedelja kako bih stigao da napišem sva ljubavna pisma avgustu.
Radost pronalazim u knjigama, a poslednja koju sam pročitao je Stranac od Albera Kamija. Sa filmovima imam čudan odnos i mogu da prođu meseci da ne pogledam ni jedan, ali onda prvi koji pogledam mi bude izuzetno inspirativan. U tom slučaju bih predložio da odgledate Mysterious Skin (2004). Budući da sam pričao i o knjigama i o filmovima, moram da preporučim i album – Ribbons od Ryana Beattyja. Osvestio sam da retko slušam muške izvođače, pa sam bio izuzetno srećan kada sam otkrio Ryana, koji peva o temama koje su mi veoma bliske.
Budući planovi?
Pronađite me u spavaćoj sobi kako završavam album. To je jedini plan koji imam do kraja godine.
Pročitajte i ovo: WMAN intervju: Filip Grbić, pisac
Fotografije: WANNABE Media
