Asertivnost u komunikaciji znači jasno i direktno iznošenje svojih osećanja i potreba, uz poštovanje osećanja i potreba drugih. Asertivna komunikacija može osnažiti i olakšati sve vaše odnose, stvarajući prostor za razumevanje, dogovor, kompromis i postavljanje granica. Asertivnost u komunikaciji uključuje i ono što govorite (iskreno iznošenje mišljenja, bez manipulacije, pozitivan jezik koji ne postiđuje drugu osobu, reči poštovanja) kao i neverbalne signale (gledanje u oči, samouvereno i opušteno držanje (koje pokazuje da se osećate udobno u datoj situaciji) – sve zajedno šalje poruku da ste otvoreni, zainteresovani i spremni za dogovor.
I to nije uvek lako, ali kada svesno i istrajno praktikujete asertivnost, povećavate šanse da uverite druge, ostvarite svoje ciljeve, osnažite samopoštovanje i osećate da vas drugi poštuju, razvijete poverenje i stvorite čvrste i pozitivne odnose.
Asertivnost nasuprot agresivnsoti
Mnogi mešaju asertivnost i agresivnost, verujući da je jasno iznošenje mišljenja i iskrenost isto što i nametanje i grubost. Međutim, asertivnost je zastupanje sebe, bez ugrožavanja drugog – balans između agresivnosti i pasivnosti.
Asertivna osoba jasno iznosi svoje potrebe, poštuje druge, daje prostor za stvaranje kompromisa, ima zdrave granice i radi na poboljšanju odnosa, dok agresivna osoba koristi silu, ne poštuje druge, gazi njihove granice i uznemirava ih, ne pravi kompromise i svojim ponašanjem dovodi do urušavanja odnosa.
Percepcija asertivnosti i agresivnosti varira i ovde često možemo videti dvostruke standarde na delu – asertivnost se kod muškaraca smatra poželjnom, jer pokazuje odlučnost i liderstvo, dok se kod žena percepira kao dominantno ili agresivno ponašanje.
Pročitajte i ovo: 10 jednostavnih vežbi za bolju komunikaciju u vezi
Kako da razvijete asertivnost u komunikaciji
Otvoreno iznesite ono što vam se ne sviđa
Kad želite da nekome skrenete pažnju na ponašanje koje očekujete da promeni, držite se činjenica opisujući ono što je uradio ili rekao i što vam je zasmetalo. Govorite o ponašanju, a ne o nečijim osobinama, ne osuđujete drugu osobu, već želite da promeni ponašanje koje vam smeta. Ako vaš prijatelj kasni, neprikladno je da mu kažete da opet kasni da je to ružno, ali ne treba ni da prihvatate takvo ponašanje. U tom slučaju, iznošenje činjenice je „dogovorili smo se nađemo u podne, a sda je 12 i 30“ – bez svađalačkog tona. Vaš prijatelj verovatno ima svoje razloge, ili ima problem sa dolaskom na vreme i vaše nezadovoljstvo neće doprineti da on promeni to ponašanje. To znači da vi morate promeniti svoje ponašanje – ako prijatelj uvek kasni, sledeći put kad se dogovorite za određeno vreme, dođite i sami dvadesetak minuta kasnije. Navedena situacija je model za oblikovanje asertivnog ponašanja – jasno i neosuđujuće, sa čvrstim granicama, ali i spremnošću na kompromis.
Modeli rečnica za asertivnu komunikaciju
Kada započnete rečenicu sa „ti“ sve što kažete posle toga, druga osoba može doživeti kao napad i osudu. Ako počnete sa „ja“ fokus je na tome kako se osećate i kako na vas utiče ponašanje druge osobe. Ovo pomaže da se smanji defanzivnost druge osobe, koju može osećati zajedno sa krivicom, a to nema efekta. Potrebno je da druga osoba preuzme odgovornost za svoje ponašanje, kako biste napravili pozitivan pomak u odnosu. Umesto da kažete „Neodgovoran si i neću to više da trpim“, recite: „Voleo bih da prekineš sa tim ponašanjem, jer me uznemirava“.
Dobra formula za iznošenje činjenica o nečijem ponašanju i svojih osećanja izgleda ovako: Kada ti (kasniš, gledaš u telefon dok ti pričam, ne ispuniš obećanje…) ja osećam (frustraciju, uznemirenost, razočaranje, osećam da me ne poštuješ…). Na taj način iznosite stvari što je moguće objektivnije, jasno izražavajući kako na vas utiče nečije ponašanje. Na primer: „Kada podigneš ton i namrštiš se, osećam se napadnuto i uplašeno.“
Napredniji model za asertivnost sadrži i uzrok i posledicu – ponašanje, rezultate i vaša osećanja: Kada ti (navedite ponašanje), onda (navedite posledicu), i osećam se (navedite osećanja). Na primer: „Kada kasniš, moram da čekam i skraćuje se vreme koje sam odvojio za druženje, zbog čega se osećam frustrirano.“ Ili: „Kada nekome obećaš nešto umesto mene, ja moram da radim nešto što nisam planirao i to mi remeti organizaciju, zbog čega sam jako ljut.“
Veliki broj problema se može ublažiti ili otkloniti asertivnom komunikacijom, koja vodi ka razumevanju međusobnih potreba, motiva i načina funkcionisanja. Najčešće, nesporazumi nastaju kada neko nešto podrazumeva i uzima zdravo za gotovo i za takve nesporazume, asertivnost u komunikaciji je najbolji lek. Ne očekujte da lek deluje trenutno – on se mora primenjivati redovno, dok se simptomi ne smanje ili ne iščeznu. Zapravo, najbolje je primenjivati ga uvek – preventivno.
Pročitajte i ovo: Zašto vam je potrebna bolja neverbalna komunikacija
Naslovna fotografija: pexels.com
Đorđe Đoković
