Postoje različiti oblici laganja – bele i dobronamerne laži, koje govorimo da bismo poštedeli nečija osećanja, kao i laži kojima štitimo sebe. Ali, laganje koje svi poznajemo i praktikujemo ne uključuje patološke laži, koje nemaju svrhu kao druge vrste laži i čak prkose logici.
Ne možemo da izbegnemo laganje, bilo da se radi o ljubaznim lažima, prećutkivanju ili proračunatoj obmani – svi se time služimo. Patološke laži, međutim, prevazilaze povremene neistine za kojima svi ponekad posežemo. To je obrazac izmišljanja koji nije lako objasniti. Kada je lažov vešt u prepravljanju istine i maštovitom prilagađavanju činjenica, patološke laži se teže mogu razotkriti.
Vrste povremenih laži i patološke laži
Ljudi nisu spremni da priznaju istinu o laganju koju svi znamo – da svi ponekad lažemo. Laganje se generalno ne odobrava, ali neke laži su ipak relativno bezopasne, dok pojedini oblici laganja mogu biti opasni. Prema istraživanjima, povremene laži se svrstavaju u kategoriju belih, sivih i pravih laži.
Bele laži su bezopasne, često dobronamerne, izrečene u trenucima kad želimo da poštedimo nečija osećanja, ili izbegnemo nepotreban sukob ili nelagodnost. Obično imaju minimalne posledice i društvo ih generalno toleriše i oprašta. Niko vam neće zameriti ako pohvalite kuvarsko umeće devojke sa kojom ste počeli da se zabavljate, iako vam se jelo nije naročito svidelo.
Sive laži obično nisu zlonamerne, ali su ipak ozbiljnije od belih. Možemo posezati za njima da bismo izbegli sukob, ali one ne moraju imati plemenite namere i često se praktikuju u vidu prećutkivanja i izostavljanja važnih činjenica tokom komunikacije. Na primer, propuštate da kažete prijatelju da je njegova devojka flertovala sa nekim, iako ste bili svedok.
Druga kategorija sivih laži je preterivanje, naduvavanje činjenica i ulepšavanje istine, kako bi priča bila zanimljivija ili da bi se drugi impresionirali. To su takozvane „lovačke priče“ o vašim uspesima i sposobnostima, hvalisanje u kome namerno malo (ili malo više) preterujete, kako biste ostavili utisak.
Prave laži su smišljene i namerne, u cilju sticanja lične koristi, prikrivanja nepravde ili manipulacije; sprovode se iz određenih razloga i mogu imati negativne društvene i pravne posledice (ali to i dalje nisu patološke laži). Na primer, lažna tvrdnja da vam je nešto ukradeno, kako biste ostvarili beneficije osiguranja, ili prikrili podatke koji vam ne idu u prilog.
Patološke laži su različite od svih tendencija povremenih laži i patološki lažovi ne mogu da prestanu da lažu, čak ni kad to žele. To je kompulsivno ponašanje, što znači da lažovi nisu u stanju da objasne motivaciju za svoju potrebu za laganjem.
Istraživanja sugerišu da je patološko laganje poremećaj koji karakteriše prinuda da se po navici izmišljaju informacije, često bez očiglednog razloga. Patološki lažovi ne uspevaju da kontrolišu svoje nepoštenje i laganje je deo njihovog životnog stila.
Često, patološke laži služe da se izbegne sramota ili sukob i obično uključuje konstruisanje složenih priča kako bi se ostavio utisak, a kada steknu interesovanje i suoče se sa pitanjima, patološki lažovi nastavljaju da izmišljaju nove laži i često su vrlo uverljivi u tome.
Patološki lažovi su često sjajni pripovedači, koji se služe živopisnim jezikom, veoma su maštoviti i imaju smisla za dramu i odlično upravljaju detaljima. Stoga su njhove patološke laži vrlo ubedljive – oni su rođeni glumci i uživljavaju se u svoje priče (u kojima prikazuju sebe kao žrtve ili kao heroje), a kroz ponovno prepričavanje laži, počinju i sami da veruju da je sve to istina.
Kad neko posumnja u njih i suoči ih sa činjenicama, oni se uznemire, izbegavaju konkretne odgovore, ponašaju se neadekvatno i nisu u stanju da objasne svoje namere.
Jakna: Diesel, Majica: Diesel, Farmerke: Reserved, Naočare: Optiplaza
Pročitajte i ovo: Šteta koju laganje nanosi emotivnim odnosima
Kako da prepoznate patološko laganje
Patološki lažovi sebe nikada ne bi tako okarakterisali i klinička praksa je razvila skale samoprocene, kako bi svako mogao sam da izmeri svoje ponašanje i prepozna svoje patološke laži.
To su tvrdnje sa kojima se slažete ili ne slažete:
Moje laganje je dovelo do problema na poslu, u društvenim odnosima, finansijama i pravnom kontekstu.
Moje laganje mi stvara probleme.
Moja laž me je dovela u opasnost (ili je druge dovela u opasnost).
Ne mogu da kontrolišem svoje laganje.
Kad lažem, osećam se manje anksiozno.
Laži se nadovezuju jedna na drugu i imaju tendenciju da se od početne razvijaju nove laži.
Većina laži koje iznosim nema nikakav poseban razlog ili cilj.
Potrebno je i korisno da prepoznate patološke laži kod sebe, zarad svog opšteg blagostanja – patološko laganje sa upornom potrebom za fabrikovanjem informacija narušava poverenje u odnosima i otežava održavanje bliskih veza i dovodi do sve većeg uplitanja u sopstvene laži i visokog emocionalnog stresa i anksioznosti.
U teškim slučajevima, patološke laži mogu dovesti do problema sa zakonom i finansijske nestabilnosti, dodatno pogoršavajući danak koji laganje uzima u emocionalnom, socijalnom, pa čak i zdravstvenom smislu. Patološko laganje treba identifikovati i tretirati kao mentalno stanje, u cilju rešavanja problema i uspostavljanja zdravijih i autentičnijih odnosa.
Ukoliko prepoznajete da laganje kod vas (ili kod bliske osobe) izlazi iz spektra povremenih, ciljanih i relativno bezazlenih laži i teži ka obrascu manipulacije koji je štetan za vaše ukupno blagostanje, potrebno je da potražite adekvatnu pomoć i terapiju koja vas može obučiti da bolje upravljate svojim problemom i da ublažite njegove posledice.
Pročitajte i ovo: Laganje – disciplina koju svi praktikuju, a niko ne pobeđuje
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Đorđe Đoković
