Šta devojkama najviše smeta kod muškaraca

Misterije ljudskog organizma

Koje su granice ljudske izdržljivosti

Višeljublje – model emotivnih odnosa ili opasnost za ljubavne veze

Intervju: “Goblini” o nastupu u Beogradu, emocijama i muzičkim legendama

Ako je voliš, ne dozvoli da se pored tebe oseća nesigurno

Greške koje praviš tražeći smisao u svom životu

Pet vežbi za unapređenje brzine tokom treninga

Svi trendovi koje moraš da ispratiš u 2018.

Tajne dobrog + urbanog stila za muškarce koji nemaju mnogo vremena za to

Velike misli o snovima i uspehu Volta Diznija

Načini na koje nesvesno sabotiraš svoju budućnost

Praktični saveti za dugu i stabilnu vezu

Laganje – disciplina koju svi praktikuju, a niko ne pobeđuje

Laganje – disciplina koju svi praktikuju, a niko ne pobeđuje

1/2

Od maštovito interpertirane istine i dramatizovanja, preko umanjivanja i ulepšavanja činjenica, do potpune negacije istine, ili priznavanja onoga što nije istina – svi lažemo. Prema nekim istraživanjima, tokom razgovora od deset minuta, 60 odsto ljudi izgovori barem jednu laž. Žene prosečno slažu tri puta dnevno, a muškarci čak duplo više – šest puta! Ipak, ove brojke nisu konačan orijentir. Neka drugačije usmerena istraživanja otkrivaju da laganje zavisi od teme i životne situacije, pa postoje stvari i situacije zbog kojih žene lažu mnogo više od muškaraca.

Žene će, recimo, češće slagati da su bolesne kako ne bi došle na posao, prekršiće dijetu i izmisliće opravdanje zašto ne mogu da se pojave na sastanku. Ali, žene su češće sklone da ublažavaju istinu da ne bi povredile nečija osećanja.
Laganje je široko rasprostranjena pojava i ljudi su dosta vešti u ovoj „disciplini“, kažu psiholozi. I još, većina laži koje izgovorimo, nikada i ne bude otkrivena – ljudi se izvuku sa više od 95 posto laži.

brad neathery 258926 unsplash 1 Laganje – disciplina koju svi praktikuju, a niko ne pobeđuje

Možda zato što drugi ne sumnjaju ili nisu ni zainteresovani da li govorimo istinu, zato što svi na neki način laganjem štitimo svoju privatnost i sliku o sebi, ili zato što je društveno prihvatljivije ljubazno (belo) slagati, nego reći da o nečemu ne želite da govorite ili da pitanje nije na mestu i da je to vaša stvar. Lažemo da bismo se odbranili, zaštitili druge, odložili suočavanje, ili pronašli rešenje, pre nego što priznamo drugima da problem postoji.

Zbog svih ovih razloga, jednostavno tolerišemo laganje i ne pokušavamo ne udubljujemo se u to da li neko govori istinu, osim ako nismo emotivno angažovani i sumnjamo da smo izdani i prevareni. Kada smo fokusirani na to da li je nešto istina, onda bolje i zapažamo signale koji odaju onog ko laže, a ti signali su i verbalni i neverbalni.

Wannabe TV

Editors choice