Potreba za svrhom je trik tvog uma
Um je zanimljivo mesto, omiljeno boravište ega. A ego voli da bude važan – ne samo da bude uvažen, nego i da zna da je važan, da ima neko uverenje, sertifikat, pečat. Dobro, mentalni ekvivalent dokumentaciji i pečatima. Tvoje srce ne traži nikakvu svrhu, ono radi svoj posao, pumpa krv na fizičkom nivou, a na višem nivou se bavi osećanjima i proširuje svoje osećajne kapacitete, ukoliko ga um, odnosno ego, ne ometa previše. Treba ti još neko objašnjenje? To tvoj um opet izvodi trikove, da ti skrene pažnju sa slušanja srca i njegovog nenametljivog a sveprisutnog ritma života. Suštine života, čistog esencijalnog smisla i svrhe. Življenja i osećanja.
Ono što činiš određuje te mnogo više nego filozofiranje o smislu
Sve je u redu dokle god praktikuješ svoju životnu filozofiju. Jer filozofija nije jedenje g….mislim, filozofiranje bez kraja i konca – i bez smisla, je l’ – nego postavka tvog životnog stila, načela prema kojima se upravljaš u praksi. Ako je tvoja filozofija da je smisao života u mučenju, naporu, patnji, okajavanju, samo napred, budi najveći mučenik, možda postaneš svetac. Ako ti je filozofija da je uživanje smisao života, pa, naći ćeš uživanje čak i u velikomučeništvu. Zezam se, ali sam ozbiljna skroz. Živi svoju filozofiju, kako god da je uvrnuta. Ili naprosto, samo živi, delaj, učestvuj, čini, bez ikakve filozofije. Dela se računaju. A da filozofira može svaka budala.
