Nepresušan je izvor izgovora koji su vam potrebni – uvek su pri ruci i odlično služe, nikad se ne izližu od upotrebe i deluju kao novi, iako ste ih milion puta koristili. Niste spremni. Nije pravi trenutak. Morate prvo da završite nešto drugo da biste se posvetili onome što želite (i znate da treba da uradite), a onda druge stvari nastavljaju da iskrsavaju i pretvaraju se u treće, pete, osamnaeste i umesto onog prvog – uvek je nešto drugo prioritet.
Poznato?
Istina je da lažete sebe, jer se bojite. Ne smete da iskoračite iz zone komfora, jer će se stvari promeniti. Čak ni ako ste sigurni da će se promenti nabolje, ipak ne biste da rizikujete. A i ako se promene nabolje, šta ćete onda? Možda se i vi sami morate promeniti nabolje, a to znači da morate biti zreliji, stabilniji, svesniji, odgovorniji. A to znači da morate odbaciti osećanje ušuškanosti, lažnu stabilnost, sebičnost i neodgovornost, koja vas je efikasno oslobađala – odgovornosti. Možete uveravati sebe da nije do vas, nego eto, nemate vremena, nemate novca, nemate s kim…
View this post on Instagram
I tako ukrug. Uvek vam nešto stoji na putu. Neka osoba, navike, verovanja, način života, sumnja, nesigurnost, strah. Lako je pronaći izgovore, samo se okrenete ka svom strahu i on vam ih saspe u krilo. Uopšte ne treba da se trudite da izmišljate nove – i oni stari su kao novi.
I to važi za sve oblasti vašeg života – od zdravlja i navika (prestanak pušenja, redovno vežbanje), preko traženja stručne pomoći, do traženja boljeg posla i odgovarajućeg partnera. Vi sve to želite, iskreno, ali ste nemoćni da to ostvarite, jer vam nešto uvek stoji na putu.
Istina, stoji. Vi sami – vaš strah, sumnja u sebe, uverenje da niste dovoljno dobri. Takođe, i vaša lenjost, arogancija, očekivanje da vam stvari padnu s neba, jer ste tako posebni i sigurno zaslužujete da prođete bolje nego ostali (život i univerzum vam nešto duguju), i nepravda je što se to ne dešava.
